Da li je nova budućnost počela na samitu američkog i ruskog predsednika, Donalda Trampa i Vladimira Putina u Helsinkiju, bilo je jedno od pitanja o kojima se raspravljalo u emisiji „Na nišanu Lazanskog“.
Nova budućnost počela je još pre samita u Helsinkiju — na sastanku Putina i Trampa ništa se epohalno nije dogodilo, kaže politikolog Jelena Vukiočić. Taj proces tiče se, kaže ona, s jedne strane opadanja zapadne moći, a sa druge, rasta moći Rusije, Kine, Indije i drugih nezapadnih država.
„Čini mi se da se čitava priča o konfliktu između Trampa i onoga što nazivamo američkom ’dubokom državom‘ i uopšte o konfliktu koji postoji u američkom društvu i njihovoj politici, manje tiče konkretno Trampove politike i njenih razlika u odnosu na ranije administracije. Ono što je suština čitavog tog konflikta i što je suština Trampovog dolaska na vlast jesu problemi koji pogađaju Ameriku već duže vreme, a ti se problemi tiču opadanja američke moći, prvenstveno ekonomske“, objašnjava Vukoičićeva.
Od ekonomske krize od pre deset godina američka ekonomija ne može da se oporavi, iako je u rastu, dodaje ona, jer Amerika ne može da održava onaj rast koji joj je potreban za ekonomski napredak i održavanje globalne dominacije.
Optužbe na račun Trampa bile su očekivane posle njegove evropske turneje, samita NATO-a i posete Velikoj Britaniji, kaže nekadašnji dopisnik lista „Politika“ iz Vašingtona Milan Mišić.
Suština je, prema Mišićevom mišljenju, da se u Helsinkiju radilo o dijalogu neravnopravnih — jednog prekaljenog državnika koji je 18 godina na vlasti, i Trampa, koji misli da su svi problemi lako rešivi i da je on taj koji može lako da ih reši, uzdajući se u svoj instinkt i moć ubeđivanja.
„Ono što je on uradio su neki tabui od kojih Amerikanci zaziru. Između ostalog, mi još uvek ne znamo o čemu su njih dvojica razgovarali puna dva sata, šta mu je Tramp obećao, i to je povod za mnoge spekulacije, od kojih je najdrastičnija ona da je Tramp ruski agent-spavač koji je sada aktiviran“, kaže Mišić.
Nije tajna da je Tramp opčinjen Putinom i njegovim manirom vladanja, ali pitanje je za Mišića čime Rusija, kako kaže, drži u šahu američkog predsednika? Prema spekulacijama koje kruže svetskim kuloarima, navodi Mišić, radi se o ruskom novcu koji se slivao u Trampove firme u kritičnim situacijama po njegov biznis.
„Drži, možda, i samom činjenicom ako mu je pomogao da dobije više elektora od Hilari Klinton, koja je dobila tri miliona glasova više. To onda delegitimizuje Trampa. On, kao što znamo, od prvog momenta kada se začela kontroverza čiji je inauguracioni miting bio veći, njegov ili Obamin, najžešće reaguje kada neko pokuša da mu ospori uverljivost pobede“, kaže Mišić.
Na pitanje ko je pobedio u Helsinkiju, Vukoičićeva odgovara da je Putin možda u blagoj prednosti, međutim, ona ne vidi oko čega se diže tolika prašina. „Duboka država“ bi svakako napala Trampa, ma šta da je uradio na samitu. On nije njihov kandidat i ne veruju mu, smatra Vukoičićeva.
„U svakom duelu između njih dvojice, mislim da bi Putin izašao kao pobednik. Putin je daleko dominantniji i ubedljiviji kao politički lider u svakom smislu te reči. Tramp vodi najmoćniju državu na svetu, ali je nestabilan i vrlo često zvuči neozbiljno“, smatra Vukoičićeva.
Prema Mišićevom mišljenju, ključna reč kada se radi o Trampu je nekompetentnost. Suština Trampove ličnosti sastoji se u tome da o većini stvari nema nikakva znanja, osim biznisa. Američki predsednik pokazuje suštinsko nerazumevanje šta su realni svetski problemi i šta su moguća rešenja, zaključuje Mišić.
Ono što se zna o dva, kako Mišić kaže, misteriozna sata razgovora dva svetska lidera, jeste da će se dijalog nastaviti, po svemu sudeći u septembru u Vašingtonu. Međutim, naglašava on, Amerika bi trebalo da prestane da insistira da Rusija bude oblikovana prema američkoj meri.
„Rusija je specifična zemlja, danas je demokratska. Da li je to falična demokratija? Verovatno jeste, jer nema savršene demokratije. Međutim, sve je više argumenata da je i demokratija u SAD podjednako falična. Ono što Rusija želi i što je Putinov strateški cilj jeste, između ostalog, ravnopravan tretman Rusije kao velike sile, što je dobio u Helsinkiju i što će, dođe li do sastanka u Vašingtonu, na jesen biti i potvrđeno“, kaže Mišić.
