Taj mauzolej iz 17. veka, koji je Šah Džehan sagradio kao veličanstvenu grobnicu svojoj najdražoj ženi Mumtaz Mahal, godinama gubi sjaj, a na zidovima su počele da se pojavljuju pukotine, što može biti povezano sa snižavanjem nivoa reke Jamuna, koja protiče pored mauzoleja. Presušivanje reke moglo bi da dovede ne samo do oštećenja mauzoleja zbog promena u strukturi zemljišta, nego i do njegovog potpunog rušenja. Pored toga, raskošni mauzolej počeo je da menja boju zbog zagađenosti vazduha i insekata koji ostavljaju fleke po njemu.
U poslednjih 30 godina zagađenost životne sredine i pogoršanje ekološke situacije usled rasta industrije i domaćinstava, imale su kritične posledice za Tadž Mahal.
Vlasti su godinama zanemarivale upozorenja stručnjaka da Tadž Mahalu preti uništenje. Nedavno je Vlada formirala specijalan komitet koji treba da se pozabavi tim pitanjem, a vlasti su čak zatvorile i mnoge fabrike u blizini mauzoleja, ali se opšta situacija nije promenila — mermer je nastavio da gubi svoj sjaj.
Zbog rasta urbanizacije i industrijalizacije u Agri nivo zagađenja u okrugu je postao dva do tri puta veći od svetskih standarda. U reku Jamunu se baca industrijski otpad, a takođe se tradicionalno rasipa i pepeo posle kremacija.
Rojevi insekata ostavljaju žute, zelene i crne fleke na nekada blistavo belom spomeniku.
Spomenik se povremeno čisti specijalnom glinom, ali advokat koji je slučaj izneo pred Vrhovni sud, tvrdi da se to ne čini dovoljno.
Indijski Vrhovni sud je u maju naredio Vladi da traži pomoć stranaca, kako bi rešili problem s bojom Tadž Mahala, a sada je vlasti stavio pred izbor: ili obnoviti jedinstveni spomenik, ili ga jednostavno uništiti. Ako ovog puta ne dođe do reakcije zvaničnika, mauzolej će odlukom suda biti zatvoren za posete.
„Indijski biser“ donosi Indiji ogroman novac. Godišnje Tadž Mahal poseti najmanje pet miliona ljudi, među kojima je i 200 hiljada stranaca. Zbog velikog broja turista u gradu Agra je otvoreno više od 200 hiljada radnih mesta, što čini osnovu ekonomije tog grada.
Da bi pokazao ozbiljnost svojih namera, Vrhovni sud Indije objavio je da će se od 31. jula 2018. godine „o slučaju Tadž Mahala“ redovno čuti, ako ne i svakodnevno.
Tadž Mahal je uvršten na Uneskovu listu spomenika Svetske baštine i opisan je kao „dragulj islamske umetnosti u Indiji i jedan od univerzalno priznatih remek-dela svetskog nasleđa“.
Legenda kaže da je monumentalni mauzolej, od čistog belog mermera optočenog poludragim kamenjem, izgradio mogulski car Indije Šah Džahan u znak sećanja na svoju treću ženu Mumtaz Mahal, koja je umrla dok je rađala njihovo četrnaesto dete, ćerku Gauharu Begum. Neposredno pre svoje smrti, ona je zatražila od Džahana da sagradi mauzolej koji će biti večni spomenik njihove ljubavi, kakav svet do tada još nije video.
Gradnja je počela oko 1632. i završena je 1653. godine, a uključivala je hiljade umetnika i radnika. Na njemu je radilo oko 20 hiljada ljudi, a korišćeno je preko hiljadu slonova za transport građevinskog materijala.
Tadž Mahal se smatra vrhunskim ostvarenjem mogulske arhitekture, stila koji kombinuje elemente persijskih, indijskih i islamskih arhitektonskih stilova.
