Vizna liberalizacija koju prištinske vlasti tako nestrpljivo očekuju mogla bi da prepolovi broj stanovnika albanske nacionalnosti. Inače, po popisu iz 2011. godine na Kosovu ima 1.739.825 stanovnika, većinom albanskog.
Nedžmedin Spahiju, politikolog sa Kosova, kaže da tamo vlada masovna depresija jer vlast nije uspela da podigne standard.
„U slučaju da ljudi sa Kosova dođu u situaciju da sutra mogu bez viza da idu van, mislim da bi više od milion ljudi napustilo Kosovo. I evropske institucije o tome moraju da vode računa i da ne dozvole da vizna liberalizacija napravi od Kosova neku katastrofu“, kaže naš sagovornik.
Prema podacima koje je pre manje od dve godine izdala kosovska Agencija za statistiku, nezaposlenost na Kosovu iznosila je 64,8 odsto među radno sposobnim stanovništvom, uzevši u obzir starosnu dob od 15-64 godine, od čega je nezaposleno više od 65 odsto mladih.
Prema ASK-u, istraživanje je rađeno u 591 registarskom centru u celoj zemlji, gde su anketirana 3.702 domaćinstva, odabrana metodom slučaja iz popisa 2011. godine.
Upravo zbog toga, naš sagovornik kaže da bi vizna liberalizacija trebalo da se desi tek u momentu kada na Kosovu bude postojala nada za bolju budućnost.
„Kosovo je najsiromašnija zemlja, i to je činjenica. Naravno, ljudi nisu bez hleba i ne umiru od gladi, može da se preživi. Ali, ono što ljudima fali nisu hleb ili obuća nego — nada. I to je ono što ljude tera da odu. Oni koji su otišli posle rata, oni se više i ne vraćaju na Kosovo“, objašnjava Spahiju.
Prema njegovim rečima, to je dokaz da je za mlade na Kosovu vizna liberalizacija samo način da odu sa Kosova i da se nikada više ne vrate.
„U ovom trenutku, bez stvaranja neke klime za bolju budućnost, vizna liberalizacija za Kosovo je opasna. Ne toliko za Evropu, jer još milion ili dva miliona stanovnika na 400 miliona neće praviti veliku razliku“, kaže Spahiju.
Prosečna plata na Kosovu iznosi oko 450 evra, podaci su Zavoda za statistiku, a najmanja plata, kako kaže Spahiu, iznosi 170 evra, pri čemu prosečna potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu iznosi, računajući najosnovnije, oko 300 evra. S obzirom na to da je poznato da je veći deo Albanaca sa Kosova na privremenom radu u inostranstvu, normalno je i da je taj prihod najveći koji se sliva u budžet Kosova, a po poslednjim podacima, porodice koje imaju rođake u svetu, svake godine pošalju na Kosovo više od pola milijarde evra!
