Kako prenosi „Kossev“, na pomenu je govorila njegova sestra Nataša Ilić Ivanović, koja je istakla da je porodica nema zbog svega što se desilo sa Oliverom, ali možda i još više zbog nekih stvari koje su se desile posle.
Književnik i novinar Živojin Rakočević rekao je da je tišina na groblju zapravo govor o tome koliko smo daleko od pravde.
„Ne možemo mi reći da je umro Oliver Ivanović. Umire pravda u nama. Već šest meseci, svaki dan. I umire ne samo u nama kao pojedincima, već u kolektivu, bez obzira da li se radi o Beogradu, Kosovskoj Mitrovici ili nekom goranskom selu.
Oliverov brat Miroslav je naveo da ga je strah da istraga, odnosno predistražni postupak u slučaju ubistva Ivanovića nikada neće biti okončan.
„Niko nam se ne obraća na tu temu. Iako redovno naglašavam — ne očekujem da nam se iznose detalji istrage, ali makar da to bude nagoveštaj ili o dosadašnjem toku. Čini mi se da rezultata ima. Međutim, ti se rezultati iz nekog razloga ne finalizuju. Istraga se ne privodi kraju“, naveo je Miroslav.
Pogađa ga, kaže, to što su se kao porodica našli na putu strana koje se nalaze u medijskom i političkom sukobljavanju. Komentarisao je i rečenicu kosovskog predsednika Hašima Tačija u vezi sa istragom ubistva brata o tome da će istina „nekog zaboleti“.
„Ja ovu rečenicu razumem tako da onaj ko je izgovara odlično zna i ko su izvršioci i iz kojih kuhinja je poteklo sve to. To može samo da mi smeta, jer očekujem da je prvi normalan korak da to neko prijavi nadležnim organima koji bi trebalo da u tom smislu nešto urade. Mislim da ni do toga neće doći. To će jednostavno ostati tako i služiće za jedno nesvršeno političko prepucavanje koje bi svakako stvaralo nekom političke poene, a nas kao porodicu strašno povređuje“, naveo je Ivanović.
Oliver Ivanović ubijen je s leđa sa šest hitaca 16. januara u jutarnjim satima pred prostorijama svoje kancelarije u centru Kosovske Mitrovice. Bio je najpoznatiji lider kosovsko-metohijskih Srba od 1999. godine. Suđeno mu je za ratne zločine u sudskom procesu koji je vodilo upravo sudsko veće Euleksa, a pred kojim je i osuđen na devet godina zatvora.
Manje od godinu dana pred ubistvo oslobođen je da se brani sa slobode u ponovljenom sudskom procesu i to nakon što je u pritvoru proveo skoro tri i po godine.
U javnosti, uključujući i značajan deo međunarodne, pre svega onih koji su sarađivali sa Ivanovićem tokom godina, ostao je jedinstven utisak da se radilo o nepravednom, odnosno montiranom procesu, kako je sâm Ivanović govorio od prvog dana svog pritvora.
Po izlasku iz zatvora, a nakon odluke da se sa svojom građanskom inicijativom kandiduje za kosovske izbore, dospeo je u medijsku i političku stigmatizaciju onih struktura kojima upravlja, odnosno kontroliše najjača stranka kosovskih Srba — Srpska lista, a zapaljen mu je i auto.
Sahranjen je u aleji zaslužnih građana u Beogradu. Bez komemoracije u opštini Severna Mitrovica, čiji je odbornik bio, na ulicama ga je ispratila reka ljudi — iza kovčega i uz špalire sa strane.
Nad grobom mu je sa srpskom premijerkom Anom Brnabić klekao Marko Đurić, a na sahrani je bio i Goran Rakić.
Do sada, u javnosti, u istrazi zvanično nema rezultata, ali ni pomaka, iako se vode dve — U Beogradu i Prištini. Sa druge strane, uzajamno se optužuju. Srpski predsednik Aleksandar Vučić i kosovski Hašim Tači više puta su najavljivali rokove i skore konkretne informacije, što se još uvek nije dogodilo.
Kossev