Gostujući u emisiji „Sputnjik intervju“ zajedno sa istoričarem Aleksandrom Rakovićem, bivši muftija je u polemičkom tonu govorio o budućnosti Raške oblasti. Prema njegovom mišljenju, ta oblast treba da ima izvesni stepen autonomne uprave, za šta, tvrdi, ne postoje prepreke u okviru ustavno-pravnih sistema ni Srbije, ni Crne Gore. Ne krije da je ta ideja sadržana i u programu njegove stranke, kako dodaje, bez detalja, jer su oni ostavljeni „za dogovor“.
Priznaje, doduše, da Srbija smatra da joj nije u interesu da ta regija ima veći stepen autonomije.
„Ostaje nam da se dogovaramo i da nađemo neko rešenje. Isto tako će se južni deo Sandžaka dogovarati sa Crnom Gorom. Ja sam u program stavio ono za šta se zalažem, a kada će to biti realizovano, za mog vremena, za vremena mog sina, mog unučeta, nikad, ja stvarno ne znam. Ali politička ideja je nešto što ima seme, pa seme naraste kad dođe proleće“, naveo je Zukorlić, dodajući da brzina realizacije „zavisi od toga koliko budu pametne Srbija i Crna Gora“.
Na pitanje Rakovića hoće li to biti u granicama koje je Zukorlić zamislio, odgovara da je „istorijska regija Sandžak“ zaokružena u program njegove stranke i da će se za nju boriti „mirnim, političkim, legalnim, ustavnim sredstvima“.
Hoćete li biti i protiv velikoalbanske ideje, upitao je na to Raković.
„Jednako, ko god mi bude ugrožavao moj Sandžak“, odgovara Zukorlić.
Aćif efendija velikoalbanski ideolog
Učesnici emisije prokomentarisali su i najavu da bi, u skladu sa nedavno donetim Zakonom o ratnim memorijalima, uskoro mogla biti uklonjena table Aćif efendiji u Novom Pazaru.
Kako je ukazao Raković, reč je ne samo o istorijskoj ličnosti koja je kao saradnik nemačkih okupatora streljana 1945. godine, već i o čoveku koji ne može biti nacionalni heroj Bošnjaka jer je bio velikoalbanski ideolog.
„On se zalagao za veliku Albaniju i bio je poslanik u parlamentu ’velike Albanije‘ u Tirani, iako Novi Pazar nije bio integrisan. Njegovo strateško opredeljenje je bilo da bude Albanac i to se pokazalo posebno 1941. godine“, objasnio je Raković, dodajući da nikakvom kolaboracionisti koji je sarađivao sa fašističkim okupatorima nije mesto na spomen-ploči u našoj zemlji.
Zukorlić je poručio da je on „poslednja adresa“ za pitanje uklanjanja table Aćif efendiji jer je on nije ni postavljao. To je, tvrdi, inicirao Sulejman Ugljanin, ali je postavljanju table prisustvovala i delegacija aktuelnog ministra Rasima Ljajića. S druge strane, prema Zukorlićevom mišljenju, istorijske događaje treba prepustiti naučnicima, pa tako i ocenu lika i dela Aćif efendije.
Tvrdeći da „Aćif efendija nije bio deo SS struktura“, napominje da u sagledavanju uloge te ličnosti treba uzeti u obzir da su četnici na početku rata za mesec dana likvidirali 9.200 ljudi.
„U Novom Pazaru na čelu sa Aćif efendijom i uz pomoć Šabana Poluže odbranjen je tzv. istočni Sandžak. Možete pričati šta god hoćete, ali te fakte objasnite Bošnjacima“, navodi Zukorlić, ali i dodaje: „Odgovorno pred celom javnošću tvrdim: za koga god da se dokaže kap jedna nacizma, fašizma, ne može imati moju podršku“.
Šta je Zukorlić nudio Koštunici
Jedno od pitanja u emisiji ticalo se povezanosti situacija u Raškoj oblasti i na Kosmetu.
„Kosovo je gorka pilula, a ja pokušavam da budem oprezan sa izjavama o tome jer ne želim sukob ni sa Srbima, ni sa Albancima“, kaže Zukorlić, koji veruje da je moguće ne svrstavati se ni na čiju stranu u tom sporu, pogotovo kad se opredelite za politiku pomirenja.
„Ja bih se čak uključio kad bih mogao nešto da pomognem. Čak sam Koštunici nezvanično to ponudio 2003-2004, ali on nije imao sluha“, ispričao je Zukorlić.
Na pitanje da li bi sada prihvatio sličan predlog odgovara:
„Uvek bih prihvatio. Zato to i pominjem. I sad bih se uključio u albansko-srpski problem kad bih mogao da pomognem.“
Na dodatno pitanje na čijoj strani, precizira:
„Ne mogu ja da budem na srpskoj strani. Ja sam Bošnjak. Ja mogu da budem partner Srbima.“
Ne može, kaže, da ponudi rešenja, ali ako može nešto da pomogne „ne bi pobegao od toga“.
Nije se mačka reformisala nego je ne ganja pas
Zukorlić se u razgovoru osvrnuo i na opasku Rakovića da je redefinisao radikalne stavove i „reformisao se“.
„Nisam se ja reformisao, ja sam samo adekvatan. Ono što sam vam radio od 2007. godine je odgovor na ono što ste mi radili. Situacija se smirila kad je Vučić došao na vlast. Malecku mačku ganja pas, ona zna da je on jači od nje 10 puta, dođe do zida i onda je pusti. I onda vi kažete toj mački da se reformisala. Ma nije se ona reformisala nego je više ne ganja pas“, odgovara muftija.
Sagovornici Sputnjika na kraju su izneli svoje viđenje budućnosti Raške oblasti.
„Nadam se da ću moći da se složim sa muftijom da je najbolje da Srbija, BiH, Crna Gora i Makedonija ponovo stvore neku državu jer je mnogo bolji okvir da živimo zajedno nego ovako podeljeni, a podele su nam vrlo lako unošene sa strane“, rekao je Raković. Zukorlić dotle smatra da je zajednička država nemoguća.
„Imate pravo da sanjate, mada ste vi prodali Crnu Goru. Nikad mi nije bilo jasno: kako se ovoliko borite za Kosovo, a tako ste jeftino dali Crnu Goru“, dodaje. Objašnjava da je on kao Bošnjak gubitnik, jer je taj narod „ostao u parčadima“, sa „Bosnom jadnom, smeštenom u invalidskim kolicima koja slovi kao matična zemlja Bošnjaka, ali bez kapaciteta da im pomaže“.
Mnogo je realnije, prema njegovom mišljenju, da se integracija ostvari u okviru EU, ma šta o njoj mislili. Ipak, kako kaže, svaki oblik integracije je bolji od dezintegracije i on će ga podržati „na realnim, partnerskim osnovama“.