Dok se Mundijal lagano bliži završnici, NATO slavodobitno saopštava da su u igri ostale četiri evropske reprezentacije — sve članice ove alijanse. U srpskoj javnosti pojavile su se izjave kako svetsko prvenstvo u fudbalu nema veze sa politikom.
Međutim, ako obratimo pažnju na ponašanje navijača, vidimo da su mnogi na licu imali iscrtane nacionalne simbole, a gotovo svi na neki način ponosno iskazivali nacionalnu pripadnost. Takođe, nacija koja bi izgubila utakmicu padala bi u očaj, dok su nacije pobednika padale u delirijum.
O odnosu fudbala i politike u emisiji „Na nišanu Lazanskog“ govorili su sociolog Slobodan Reljić i nekadašnji selektor jugoslovenske reprezentacije Milan Živadinović.
Fudbal je bio samo sport samo u početnoj fazi razvoja, kaže Reljić, međutim, čim je postao organizovani sport postao je deo, kako kaže, društvenog stanja, a danas je deo hibridnog rata.
Prema Reljićevim rečima, današnji fudbal je odraz krize evropskih društava, pa se tako i migrantska kriza odražava na fudbal. Jesu četiri evropske reprezentacije ušle u završnicu prvenstva, međutim, većina igrača u tim reprezentacijama je afričkog porekla, te se, kaže Reljić, ovo svetsko prvenstvo može smatrati pobedom afričkog fudbala.
Migranti ili potomci migranata koji igraju za evropske reprezentacije su u Evropu došli samo malo ranije nego ovi koji danas dolaze, kaže Reljić.
„Ovo je samo posledica jednog mnogo kompleksnijeg društvenog stanja jer je fudbal odavno prestao da bude sport. To je sada način zarađivanja novca i mi više nikada ne možemo da napravimo Crvenu zvezdu kao što smo je nekada napravili. Zašto? Zato što smo tada bili država, imali smo nekakvu politiku… Ne možemo da napravimo Zvezdu zato što je tu sada ključan novac. Kada dete nauči da igra fudbal, ono ode u Nemačku. Ono se tebi više nikada neće vratiti“, objašnjava Reljić.
Sve u fudbalu danas sledi logiku novca, a patriotski sentiment koristi se za dalje oplođavanje tog novca, dodaje on.
Prema rečima Milana Živadinovića, radi se o razlici u vaspitaju generacija. Kao sedamnaestogodišnjak, Živadinović je zaigrao za prvi tim Crvene zvezde. Igrali smo za sendvič i niko se nije žalio, kaže on. Entuzijazam, ljubav prema klubu, u njegovom slučaju Crvenoj zvezdi, prema gradu u kome igra i prema državi za koju igra, osnove su na kojima je njegova generacija vaspitana. Jednom rečju, to su bila pravila ponašanja.
Kada se stvara, fudbaler mora da bude siromašan. Tamo gde ima mnogo novca, nema kvalitetnog fudbalera, kaže Živadinović.
„Moraš da si gladan. Kada si gladan, glad te natera i da učiš i da igraš fudbal, i da pogineš i to te idealno motiviše. Spreman si za rat koji se zove preživeti“, kaže Živadinović.
