Da li je Vladimir Putin zaista „pokrenuo ruski HAARP“ da bi iznad Moskve, Kalinjingrada, Samare i drugih gradova u kojima se održava Mundijal tokom utakmica sijalo sunce, pitali smo potpukovnika Ratnog vazduhoplovstva Rusije, stručnjaka Centra za vremensku prognozu „Fobos“ Evgenija Tiškoveca.
„Oblake nisu rasterivali, razbijali iznad gradova domaćina Svetskog prvenstva u fudbalu. Naša meteorološka služba prati situaciju tokom svih 24 sata, radimo prognoze za televizijsku kuću ’Rosija 24‘ i sa stopostotnom sigurnošću tvrdim — nije bilo razbijanja oblaka. Meteorološke prilike vrlo pažljivo pratimo i analiziramo. Dakle, ponavljam, nije bilo rasterivanja oblaka, niti modifikacije vremenskih prilika, sve se odvija u okvirima prirodnih okolnosti“, kaže ovaj ruski vojni meteorolog.
One koji misle da je Rusija pokvarila vreme na Balkanu ovaj stručnjak podseća da je u junu temperatura u Beogradu bila za 1,2 stepena viša od dugogodišnjeg proseka. Važno je reći da je tokom juna u Srbiji palo samo 11 odsto kiše od ukupne mesečne norme za taj mesec, podseća Tiškovec.
„Dakle, vreme je bilo toplije i ’suvlje‘ nego što je obično u junu. Reći da je u Srbiji ovo leto hladno nije sasvim korektno ako gledamo naučne podatke i prosek za ovo doba godine. Što se tiče početka jula, prve dekade ovog meseca, zasad je vreme za svega jedan stepen hladnije od proseka, a palo je do sada takođe 11 odsto od predviđene mesečne norme kiše“, kaže on.
Međutim, ne bune se samo Srbi zbog lošeg vremena tokom Mundijala. Vremenske prilike su drugačije nego ranijih godina i u Velikoj Britaniji, pa Britanci podsećaju da nije tajna da se u Moskvi pred paradu na Dan pobede rasteruju oblaci, da Moskva ne krije da upravlja vremenskim prilikama.
Naš sagovornik kaže da „razbijanje“ oblaka nije nešto što se može uvek uspešno izvesti. Ako se radi o moćnom frontalnom ciklonu, možete podići celu avijaciju i Rusije i NATO-a u vazduh, učinak će biti neizvestan i čak se može desiti da dođe do obrnutog efekta, kaže on.
„Ljudi koji se apsolutno ne razumeju u meteorologiju i klimatologiju mogu da optužuju Rusiju za modificiranje vremenskih prilika. Ali vazdušni frontovi se kreću sa Atlantika ka Rusiji, odnosno sa severa, sa zapada, povremeno Mediterana ili čak, mada veoma retko, sa Balkana. Mi ih nazivamo ’strašni Balkanci‘, jer nam donose obilne padavine. Kao oficir u penziji odgovorno tvrdim da Rusija ne može da utiče na vremenske prilike u Velikoj Britaniji, čak i ako to silno poželimo“, kaže uz osmeh Tiškovec.
On dodaje da bi promena vremena u Srbiji i Britaniji bila moguća samo ako bi Rusija podigla svu vojnu avijaciju i danonoćno razbijala oblake ili „sejala“ reagense koji bi izazvali padavine, provocirajući nešto poput onoga što su Amerikanci svojevremeno radili nad Vijetnamom i Korejom, ali da je tako nešto bespotrebno, jer sunce je uglavnom na strani fudbalera i gledalaca.
„Jedino što na Balkan iz Rusije može doći jeste prodor Sibirskog anticiklona na prostor srednjeruske ravnice. On jednim svojim krilom širi uticaj na istočnu Evropu, a nekada stiže i do Balkana. Ali to je hladan vazduh, bez oblaka i padavina. Širi se severoistočnim vetrovima, to je svojevrsna invazija ultrapolarnog vazduha, donosi oštro zahlađenje. Kada se to desi, može se reći da je došlo do vanrednog hladnog talasa, ali to se dešava veoma retko, mnogo češće zimi“, kaže sagovornik Sputnjika.
On podseća da je kiše tokom Mundijala bilo i u Rusiji. Uostalom, to mogu da posvedoče i naši navijači i fudbaleri koji su se pokisli vratili sa Svetskog prvenstva.
Obilne padavine u Srbiji, ali i katastrofalne poplave u Japanu, koji je udaljen šest hiljada kilometara od evropskog dela Rusije, klimatolog Aleksandar Samsonov, glavni urednik ruskog portala „Ekolajf“, objašnjava pojavom koju su zabeležili stručnjaci još u vreme Sovjetskog Saveza. Ove godine leto je hladnije i u Moskvi, a sve ovo je deo jedne iste pojave, periodične promene strukture vremenskih prilika na severnoj polulopti, kaže Samsonov za Sputnjik.
„Ova struktura podrazumeva da se na svakih otprilike 1.500 kilometara javljaju određene klimatske anomalije. Setimo se na primer leta 2010. godine, kada su u Moskvi temperature bile i do 13 i 14 stepeni više od proseka za jun, jul i avgust, istovremeno iza Volge su lile kiše, a u Nemačkoj je bilo značajno hladnije vreme od proseka. Dakle, te strukture, poput talasa su zabeležene, meteorologija zna za ove pojave“, kaže Samsonov.
On takođe ne veruje da je vojska razbijala oblake. Štaviše, smatra da je Rusija na ovom polju liderstvo prepustila drugoj moćnoj sili. Ako govorimo o modifikaciji vremena i upravljanju kišama, danas je Kina apsolutni lider, kaže on.
„To upravo možemo videti na Tibetu, gde se ogromne količine reagensa lansiraju putem specijalne aparature, i to lokalno veoma utiče na količine padavina. Kina planira da na ovaj način snabde vodom milione hektara zemljišta. To što Rusija povremeno ’razbija‘ oblake, to je kap u moru naspram onoga što radi Kina. Pa čak i to što radi Kina, za sada ne može da utiče na globalu klimu“, kaže Samsonov.
U Kini se sledeće godine održava Svetsko prvenstvo, srećom, u košarci, pa će teoretičari zavere za eventualne obilne padavine početkom septembra 2019. morati da optuže neku treću silu.
Kako Sputnjik saznaje, ne u Kremlju, već u Hidrometeorološkom zavodu Srbije, kišni oblaci prekosutra odlaze iz Srbije.
