Ta organizacija identifikovala je u junu 1.330 migranata i izbeglica koji su stigli u Srbiju, a u januaru ih je bilo 498.
Stvarni broj izbeglica i migranata koji putuju kroz Srbiju svakako je veći, jer ovi podaci ne obuhvataju sve novopridošle izbeglice i migrante, već samo one sa kojima je organizacija „Spasimo decu“, zajedno sa lokalnim partnerima — Centrom za integraciju mladih, Praxisom i Grupom 484, imala kontakt i pružila im neku vrstu podrške.
Od ukupnog broja ljudi pristiglih u prvoj polovini godine, 26 odsto (1.140) su deca, a nešto više od polovine novopridošle dece su maloletnici koji putuju bez pratnje roditelja ili staratelja.
Izbeglice i migranti već nekoliko godina u kontinuitetu putuju zapadnobalkanskom rutom, a njihov broj i putanje kojima se kreću menjaju se u zavisnosti od raznih okolnosti. Jedan od uzroka koji utiče na promene u tokovima kretanja migranata su svakako godišnja doba i povoljni vremenski uslovi, ali to nikako nije jedini faktor.
Jelena Besedić iz organizacije „Spasimo decu“ navela je tim povodom da je prva polovina 2017. godine bila obeležena manjim brojem dolazaka, te da je u junu 2017. godine identifikovano samo 298 novih dolazaka.
„Broj je ponovo počeo da se povećava od jeseni prošle godine, nakon kurdskog referenduma o nezavisnosti u Iraku i liberalizacije viznog režima sa Iranom. Taj trend se nastavio i u prvoj polovini 2018. godine, kada može da se prati porast dolazaka iz meseca u mesec. Još jedan važan trend je aktiviranje rute kroz Bosnu i Hercegovinu, kroz koju je od početka godine prošlo oko 7.000 ljudi“, precizirala je Besedićeva.
Novopridošli migranti, među kojima ima onih koji su nedavno napustili svoje zemlje ugrožene konfliktom i siromaštvom, kao i onih koji su proveli duže vreme u Grčkoj ili Bugarskoj, prolaze kroz Srbiju nadajući se da će preko Bosne nastavili put ka zemljama zapadne Evrope.
Najveći broj izbeglica i migranata kaže da su u Srbiju ušli iz Makedonije, dok je glavna tačka ulaska tokom 2017. bila Bugarska.
To, prema rečima Besedićeve, ilustruje premeštanje glavnog migrantskog toka ka jugu i aktiviranje ruta koje ne idu kroz Srbiju, već kroz Albaniju i Crnu Goru ka Bosni i Hercegovini.
Iz Srbije u Bosnu stižu i oni koji su mesece, neki i godine proveli u centrima za izbeglice uspostavljenim u Srbiji.
Tanjug
