Austrijski premijer Sebastijan Kurc je, naime, potvrdio izjavu danskog premijera da postoji poverljivi plan da se u evropskim zemljama koje nisu članice EU formiraju centri za trajni smeštaj migranata.
U medijima se u tom kontekstu već spominju Ukrajina, Albanija i Bosna i Hercegovina, a još nije poznato da li će i Srbija postati mesto u kojem će izbeglice biti trajno stacionirane.
O tome da li je na svetskoj mapi za trajno stacioniranje migranata obeležena i Srbija nadležni još ništa ne znaju, rečeno je Sputnjiku u Komesarijatu za izbeglice. Oni tvrde da su za taj podatak čuli samo u medijima i navode da nakon najave zatvaranja granica zapadnih zemalja u Srbiji još nije zabeležen povećan broj migranata.
Informaciju o formiranju sabirnog centra za migrante u Srbiji nema ni direktor Centra za pomoć i zaštitu tražiocima azila Radoš Đurović.
„O tome sam čuo samo u medijima, ali ono što mogu da napomenem je činjenica da je i u sadašnjim okolnostima Srbija po pitanju politike upravljanja migracijama na veoma nezahvalnom nivou“, kaže za Sputnjik Đurović i napominje da našoj zemlji u tom pogledu nedostaje jasna strategija i efikasna primena u praksi.
„Što se tiče prihvata izbeglica i pravnih procedura Srbija je na vrlo niskom nivou. Obezbeđeni su hrana i privremeni smeštaj, ali dalje od toga ništa se ne postiže. Procedure su toliko spore da od 2.373 ljudi koji su izrazili želju za azilom, u poslednja četiri meseca svega 70 je uspelo da podnese zahtev, jer da bi on bio podnet neophodno je da se procedura obavi u prisustvu predstavnika Kancelarije za azil. Urađeno je samo 73 intervjua. To su jako loše statistike koje pokazuju da je naš sistem jako slab.“
Đurović ističe da izbeglice svakodnevno dolaze u našu zemlju iz Makedonije i Bugarske i da njihov priliv iz tih pravaca nije zaustavljen. Takođe dolaze i avionima iz Irana.
„Jedan od najvećih problema je ilegalan povratak migranata iz Hrvatske i Mađarske, a od nedavno ista je praksa i sa BiH, jer su i Bosanci počeli da vraćaju jedan deo izbeglica nazad u Srbiju.“
Naš sagovornik zaključuje da na nezahvalnu poziciju Srbije znatno utiče i činjenica da je Srbija poslednja zemlja koja se graniči sa EU što dodatno komplikuje situaciju i povećava pritisak na naše granice.
