Cvijetin Milivojević, direktor agencije za odnose sa javnošću i marketing „Pragma“, i Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), razgovarali su na temu lažnih reklama sa Jelicom Putniković u emisiji „Energija Sputnjika“. Centralno pitanje bilo je kako doći do mehanizma zaštite potrošača od prevaranata koji su preplavili marketinški prostor naših medija.
Najdrastičniji primer su lekovi koje farmaceutske kuće reklamiraju kao suplemente, jer je u našoj zemlji zabranjeno reklamiranje lekova. Papović tvrdi da se to dešava godinama i da je zabrinjavajuće što se ne sankcioniše.
„Lažne reklame su konstanta. Nemamo organe koji će reagovati na lažne reklame. Reklame koje su čak i zabranjene i sankcionisane napolju, dolaze kod nas. NOPS je nekoliko puta intervenisao za suplement koji navodno povećava plodnost, a za koji reklama tvrdi da je to klinički dokazano.“
Papović objašnjava da su tvrdnje da je nešto klinički dokazano uglavnom neistinite, jer to samo znači da je proizvod ispitan na bakteriološku ispravnost, a da prava klinička testiranja podrazumevaju višegodišnja ispitivanja na velikom broju pacijenata. Pored lažnih kliničkih ispitivanja, prema njegovim rečima, lažni su i doktori koji se pojavljuju u reklamama i tako su potpisani. Ovakvo grubo kršenje zakona se trenutno kod nas sankcioniše kao prekršaj i mahom zastareva pre nego što dobije sudski epilog, iako imamo dobre zakone i pravilnike.
Zakoni koji uređuju komunikaciju sa javnošću se zloupotrebljavaju i to je dovelo do toga da imamo „diktaturu promocije“ koja se zove — brutalna propaganda.
Udruženje potrošača je aktivno učestvovalo u izradi Zakona o oglašavanju u poslednjih nekoliko godina, da bi kasnije bilo isključeno iz procesa. Bez obzira na to, u udruženju smatraju da Zakon o oglašavanju generalno nije loš, ali da nema ko da ga sprovodi. To tvrde zbog toga što pri svakom pokušaju da ukažu na kršenje zakona nailaze na zid i da njima preostaje jedino da saopštenjima upozoravaju potrošače.
„Mi uputimo dopis ’Ratelu‘, koji prosledi oglašivaču, oglašivač vrati nama. Ništa se ne promeni. Šaljemo sve dokaze o kršenju zakona i ne dobijamo nikakav odgovor. Osnovni problem je to što nemamo inspekcijske organe dovoljno jake i oštre, kao o dovoljno velike sankcije“, rekao je Papović.
Iza lažnih reklama ne stoji samo jedan čovek, odnosno kompanija koja prodaje proizvod, već čitava mašinerija koja često stoji iza sporne promocije. Moral i odgovornost svih učesnika u procesu se zagubi na putu od prodavca do krajnjeg korisnika isključivo zbog nepoštovanja zakona.
Milivojević upozorava da mi imamo solidne zakone, ali da se ti zakoni ne poštuju i da posledice neodgovornih kampanja mogu biti čak tragične, bez obzira na to što naručioci istih nisu imali nameru da se to desi. Prema njegovim rečima, kad dođe do neželjenog ishoda ili se potrošač oseti prevarenim, zakon je predvideo mehanizam putem kojeg može da se dođe do naručioca sporne reklame.
Drastični su primeri u kojima se reklamiraju preparati koji leče kancer, kao i razni preparati za mršavljenje i čudotvorni lekovi za razne bolesti. Oni koji se nađu u bezizlaznoj situaciji neretko su prevareni lažnim obećanjima. Milivojević sugeriše da građani prevareni na taj način ne treba da se bave Zakonom o oglašavanju, već da se obrate medijima koji su spornu reklamu objavili.
„Imamo krivični zakonik koji, na primer, širenje lažnih vesti, defetizma, panike među građanima i faktički sankcioniše kao krivično delo. Ako neko da lažnu nadu da neki preparat leči kancer, proda taj preparat a ne samo da se stanje pacijenta ne popravi, nego taj pacijent premine, odgovornih ima mnogo, pa i medija koji je to objavio. U deklaraciji piše ime i prezime odgovornog lica i ime kompanije koja je radila reklamu. Prvi trag je ta kompanija. Drugi je mediji koji je to objavio, jer mora da proveri šta objavljuje“, naglašava Milivojević.
