Već duže od mesec dana više od 200 Srba koji žive u četiri kolektivna centra na Brezovici na Kosovu i Metohiji u opštini Štrpce nemaju struju, jer je tako odlučila — Priština. Za sada niko, pa ni međunarodne organizacije ne mogu da prekinu ovu torturu.
Dragan Velić, pokrajinski koordinator Komesarijata za izbeglice, za Sputnjik kaže da se očigledno radi o političkoj odluci i aktu koji je usmeren na najugroženiju kategoriju stanovništva.
„Tu prosto ne postoji zakonski osnov za ono što oni traže, a to je da im se plati neki dug od 47.000 evra, jer su ljudima koji tamo žive struju obračunavali kao industrijsku — što je protiv zakona. To su zaračunali od kada je došao novi provajder iz Turske i preuzeo od KEK-a naplatu od 2017. godine. Dakle, oni su ovo ispostavili kao stari, zaostali dug, a čitav obračun se vodi ne kao za fizička lica, već kao da je u pitanju fabrika“, objašnjava Velić.
Da stvar bude još nelogičnija, naš sagovornik napominje da su pre nekoliko godina vođeni dugi razgovori sa Prištinom oko ovog pitanja i da je dogovoreno da se od aprila 2017. godine naplata obavlja po pravilima koja važe za fizička lica, kako je i trebalo da bude od samog početka. Ta struja se, po tom dogovoru, naplaćuje duže od godinu dana i do sada nije bilo problema. Međutim…
„Oni sada praktično zaostali dug traže po obračunu koji se tako više ne vodi. Dakle, to je navodni razlog da im se isključi struja i da ljudi od 30. maja žive u nehumanim uslovima, a Priština za to nema razumevanja. Taj dug u stvari i ne postoji i zato ga je nemoguće platiti“, kaže Velić.
Naš sagovornik ističe da je pisano i UNHCR, i Komesarijatu za izbeglice, i svim mogućim međunarodnim organizacijama. „I svi se slažu da je onako kako smo mi napisali u zahtevu i da smo mi u pravu, ali naprosto, izgleda da tu niko ništa ne može da uradi“, dodaje Velić.
Po svemu sudeći, Priština na ovaj način želi da izbaci Srbe jer namerava da proda hotele.
„Očita je namera Albanaca da Srbe izbace odatle, jer imaju planove za ta zdanja. Dakle, prodaju tih hotela“, sumnja Velić.
Brezovica inače nije od juče na udaru Prištine: kola su krenula nizbrdo 2002. godine, kada su počele da pristižu razne međunarodne organizacije sa novcem, a u međuvremenu opština Štrpci formirana je po albanskim zakonima. Kosovska vlast je 2009. godine počela da prodaje srpsko zemljišta Albancima, posebno u blizini skijališta. Sada su tu albanske vile zidane od čvrstog materijala, podignute, naravno, bez dozvole.
Vlada Kosova je formirala svoje preuzeće pod nazivom „Šar park“ sa sedištem u Prizrenu, i ne skriva pretenzije da preuzme kompletnu teritoriju Nacionalnog parka — 39 hiljada hektara, od čega je trećina na opštini Štrpce — žele da preuzmu kompletnu teritoriju i da je stave pod svoju jurisdikciju. Jedno vreme se pominjao kao mogući kupac hotela i francuski konzorcijum „MDP konsalting — Kompani dez Alp“, koji je navodno planirao da uloži u izgradnju ski-centra Brezovica 410 miliona evra, a ispostavilo se da je tada na računu imao oko 300 miliona evra.
Važno je istaći da u Rezoluciji 1244 nije predviđeno pravo da specijalni izaslanik, kao što je to uradio u ovom slučaju Bernar Kušner, prenese ovlašćenja za privatizaciju društvene, odnosno državne imovine Republike Srbije na kosovske privremene organe vlasti. Albanci sada samo zloupotrebljavaju ovu odredbu specijalnog izaslanika UN na Kosmetu, a ne kriju nameru da je sada i do kraja primene.
Sâm ski-centar Brezovica je 2008. godine vredeo oko 20 miliona evra, a vlasništvo je Društva sa ograničenom odgovornošću, gde „Skijališta Srbije“ imaju 20 odsto, a „Ineks intereksport“ 80 odsto kapitala. Pritom, po ugovoru koji je potpisan, „Skijališta Srbije“ imaju 51 odsto upravljanja, a „Ineks“ 49 odsto.
Međuministarska grupa Vlade Kosova pokrenula je privatizaciju Brezovice pre pet godina. Tender je raspisan preko američke firme „Dilojt“. Kosovski mediji pišu odavno da iza svega stoji kosovski biznismen, a sada ministar spoljnih poslova Bedžet Pacoli.
