Nije prvi put da se proteklih godina, pa i decenija, preti zatvaranjem strateški važnog Ormuskog prolaza, koji propusti 20 odsto svetske trgovine naftom i 35 odsto ukupne svetske trgovine koja se odvija pomorskim putem. Ta pretnja, međutim, do sada nikada nije ostvarena, pa se nameće pitanje koliko je najnovija realna i moguća. Iran je upravo najavio da će blokirati isporuku nafte u Persijskom zalivu kroz Ormuski prolaz u slučaju da mu SAD vrate sankcije koje su bile ukinute pre zaključivanja nuklearnog sporazuma i uvedu zabranu na prodaju nafte.
Sagovornik Sputnjika, spoljnopolitički komentator Nemanja Starović ukazuje da blokada tog prolaza predstavlja jedan od onih poteza koji imaju vrednost dok god vise u vazduhu kao pretnja. I ta pretnja je, kako kaže, razumljiva sa moralnog stanovišta s obzirom na to da se Iran nalazi pod ogromnim pritiskom SAD. On podseća da su najviši zvaničnici SAD otvoreno rekli da je njihov cilj da izvoz iranske nafte svedu na nulu. Zato je iransko stanovište razumljivo kada kažu da je apsolutno neprihvatljivo da sve izvoznice nafte slobodno izvoze naftu i gas, a da se to Iranu zabranjuje, napominje Starović.
Ipak, on ističe da sama realizacija blokade može da bude sprovedena samo jednom i nikada više.
Starović navodi da je američka armija poslednjih godina više puta izvodila ozbiljne simulacije takvog scenarija kakva je blokada Ormuskog prolaza. Zaključili su da ne postoji način kako bi Amerika uspela u nameri da spreči Iran da blokira tesnac i prema tim simulacijama Amerikancima bi, kako kaže, trebalo najmanje mesec dana da ga deblokiraju, što je izuzetno dug period.
„S druge strane, ukoliko bi se krenulo u takav zapaljiv scenario, sasvim je jasno da bi iranski potez blokiranja prolaza miniranjem i potapanjem barži doveo do direktne vojne intervencije SAD i njenih saveznica u Persijskom zalivu, što bi nas uvelo u jednu ozbiljnu eskalaciju i sasvim verovatno u otvoren rat koji bi teško mogao da ostane ograničenog karaktera“, ističe Starović.
On zato smatra da je sve u fazi ozbiljnih retoričkih prepucavanja i da još ne postoji ona direktna i najozbiljnija pretnja blokade Ormuskog tesnaca.
„Verujem da su sve strane u ovom konfliktu svesne opasnosti koju to nosi i činjenice da je to put u otvoren, direktan sukob koji bi teško mogao da bude ograničen“, kaže sagovornik Sputnjika.
Na pitanje da li će Saudijska Arabija, na poziv SAD, povećati proizvodnju nafte za još dva miliona barela dnevno kako bi se smanjila cena nafte, uprkos tome što su se samo nekoliko dana ranije članice OPEK-a, pojačane Rusijom, dogovorile da svi zajedno povećaju proizvodnju za jedan milion, Starović odgovara potvrdno.
Cena nafte u poslednje vreme ozbiljno raste i približava se granici od 80 dolara za barel, što je uzrokovalo oštru reakciju Vašingtona, pa je američki predsednik Donald Tramp od Saudijske Arabije, drugog najvećeg proizvođača nafte, koja dnevno izbaci 10 miliona barela, zatražio da poveća proizvodnju za još dva barela dnevno, ne bi li time pala cena nafti.
Iako veruje da će Saudijska Arabija izaći u susret Trampu i povećati proizvodnju nafte, Starović dodaje da sve članice OPEK-a time neće biti zadovoljne, jer se to kosi sa dogovorom OPEK-a od pre nekoliko dana, ali i sa principima na kojima taj naftni kartel funkcioniše.
„Ono što je interesantno je, međutim, da li će povećanje proizvodnje nafte dovesti do ograničavanja rasta ili čak do smanjivanja njene cene na svetskom tržištu pošto postoje brojni faktori koji na nju utiču. Tu je i nestabilnost u Venecueli i činjenica da je Iran sve podložniji tom spoljnom zidu sankcija, tako da je nekada veoma teško zaustaviti taj negativni psihološki zamajac koji postoji na tržištu, čak i sa ovako ozbiljnim rastom proizvodnje“, objašnjava ovaj spoljnopolitički komentator.
Svetsko tržište nafte i fosilnih goriva, kako kaže, ima neke svoje mehanizme koji opet imaju neku svoju unutrašnju logiku.
„Nekada je veoma teško nekim ishitrenim političkim potezima i pritiscima kakve sada imamo ostvariti željene ekonomske rezultate“, zaključuje Starović za Sputnjik.
