Ideja stvaranja „paralelnog“ interneta u Rusiji se nije pojavila bez razloga. Pre nekoliko godina rusko Ministarstvo komunikacija je sprovelo vežbu u slučaju da neko spolja „isključi“ zemlju od globalnog interneta. Te vežbe su pokazale ne samo zavisnost od američkih DNS servera (Root name server), nego i opasnost od sertifikata za šifrovanje koji su u rukama Amerikanaca.
Eksperti kažu da je na tim sertifikatima izgrađeno mnogo toga, uključujući transport i drugu ključnu infrastrukturu, a da Amerikanci bukvalno jednim klikom miša mogu da ponište taj sertifikat.
Ruski stručnjaci podsećaju na nedavni događaj sa sajtom Javne komore Rusije — Amerikancima se nije svidela njena pozicija po pitanju Krima i Donbasa i oni su prosto povukli sertifikat sajta koji je odmah pao.
Zbog toga eksperti smatraju da svaka država mora da ima svoju opciju „autonomnosti“, s obzirom da se „prekidač za internet“ nalazi u rukama Amerikanaca koji su u svim svojim doktrinama proglasili Rusiju za glavnog neprijatelja.
Međutim, nije Rusija jedina zemlja koja pravi „alternativni“ internet. Treba se setiti skandala sa američko-britanskom globalnom elektronskom špijunažom iz 2013. godine koju je raskrinkao Edvard Snouden, a koji je podstakao neke velike države da počnu da stvaraju svoj nezavisni sajber-prostor, koji neće biti pod kontrolom Vašingtona i njegovih saveznika.
Govorilo se o tome da zemlje BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) rade na zajedničkom — novom „alternativnom“ internetu, a pojedini eksperti su ukazivali da ni to ne garantuje potpunu zaštitu od američke i britanske elektronske špijunaže i da će zato biti potrebna i tesna saradnja vodećih IT kompanija i vojnih struktura zemalja-članica.
Savet bezbednosti Rusije je još prošle godine naložio Ministarstvu komunikacija i Ministarstvu spoljnih poslova da se sa zemljama BRIKS-a pozabave stvaranjem sopstvenog sistema servera DNS i korporacije za upravljanje domenima i IP adresama — ICANN, koji generalno određuju rad interneta, a većina njih se sada nalazi u SAD, što bi moglo da predstavlja problem za druge zemlje.
Ruski stručnjaci su obratili pažnju na koncepciju glavnog kineskog eksperta Fanga Binsinga, autora kompjuterskog programa za kontrolu pristupa sadržajima na internetu „Zlatni štit“. Prema toj koncepciji, među nekoliko zemalja BRIKS-a, na primer između Rusije i Kine, može se stvoriti sistem direktne razmene podataka, zaobilazeći DNS u SAD.
Ideju alternativnog interneta mnogi su kritikovali, ali se od nje nije odustalo.
„Kinezi su bili prvi koji su započeli sa ’izolovanjem‘ svog interneta i dublirali glavne mehanizme, pre svega DNS servera najvišeg nivoa, zato što se istorijski sve tako namestilo, s obzirom da se od 13 DNS servera čak osam nalazi na teritoriji SAD. To znači da ako nešto ne krene kako treba, svi ’prekidači‘ svetskog interneta se mogu naći na jednom mestu — u SAD. Kinezi sa tim nisu hteli da se pomire, a tome su se pridružile i druge članice BRIKS-a. To ne znači stvaranje nezavisnog interneta, već smanjenje rizika od globalnih pretnji ili neočekivanih poteza drugih zemalja“, objašnjava za Sputnjik Andrej Masalovič, predsednik konzorcijuma „Inforus“.
Kao još jedan od razloga zašto bi trebalo stvoriti vlastiti internet, ruski eksperti navode sajber-rat koji su inicirali Amerikanci.
Međutim, rukovodilac ruskog analitičkog centra kompanije „Zecurion“ Vladimir Uljanov ukazuje i na negativne stvari „alternativnog“ interneta.
„Teško mi je i da zamislim ’paralelni‘ internet, a mislim da će se to odvajanje interneta, ako do toga uopšte dođe, odnositi na određene segmente mreže. Teško je reći sa kakvim ciljem se to radi i u kakvim situacijama će to funkcionisati. Moguće da je takav internet potreban u slučaju globalnog nuklearnog rata, ali ako bi do toga došlo, postojali bi drugi prioritetniji zadaci, nego što je stvaranje alternativnog interneta. Smisao interneta je da dobiješ informaciju i da se povežeš sa svakim čvorom mreže, a pravljenje ’paralelnog‘ interneta bi značilo gubitak većine tih veza“, smatra Uljanov.
Prema njegovom mišljenju, ne može se govoriti da SAD kontrolišu globalni internet, pošto se na njihovoj teritoriji ne nalaze svi DNS serveri.
„Teško je zamisliti da bi SAD mogle da postignu dogovore sa svim drugim zemljama i da na neki način monopolizuju sve DNS servere. Međutim, daleko aktuelnija pitanja su pitanja sajber-bezbednosti i borbe sa međunarodnim kriminalnim grupama“, kaže Uljanov.
U martu ove godine je German Klimenko, tadašnji Putinov savetnik, govorio da Rusija sprema vlastiti internet ako sankcije Zapada dovedu do isključenja Rusije sa veba, ali Uljanov smatra da do takvog scenarija neće doći.
„Čisto teoretski se može zamisliti da IXP (Internet exchange point) budu uništeni i da će to dovesti do ograničenja interneta, ali u praksi to nema nikakvog smisla i ne verujem da će neko te mere preduzimati“, zaključuje Uljanov.
Podsetimo, direktor Sektora za nove izazove i pretnje ruskog Ministarstva spoljnih poslova Ilja Rogačov izjavio je da Rusija poseduje sve kapacitete potrebne da stvori „alternativni“ internet, ali će ih iskoristiti samo u najgorem slučaju.
Prema njegovim rečima, politički kurs Moskve nije usmeren na odvajanje interneta, ali da bi do toga mogla da dovede politika Zapada koji nameće dvojne standarde.
„Ako oni nastave da nameću te dvostruke standarde, tada, u najgorem slučaju, možemo govoriti o stvaranju neke vrste „paralelnog interneta“, rekao je Rogačov.
On je naglasio da Rusija ima tehničke, finansijske, intelektualne i druge resurse za to, ali, kako je rekao, ne veruje da bi to neko želeo.
Rogačov je naveo da je sajber-cenzura na Zapadu mnogo razvijenija nego u Rusiji.
„Oni primenjuju svoje mehanizme, ali to ne znači da i Rusija ne treba da koristi iste takve mehanizme u slučajevima kada je neophodno sprečiti teroristički napad ili u borbi protiv ekstremizma“, pojasnio je Rogačov.
Po mišljenju Rogačeva, u ovoj oblasti je neophodno raditi na način koji maksimalno zadovoljava interese svih partnera.
