U Nemačkoj nisu uspeli čestito ni da odahnu posle vesti da je makar za sada spasena nemačka Vlada, a burna reagovanja su već stigla iz komšiluka. Kompromis koji su kancelarka Angela Merkel, lider CDU i ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer, lider sestrinske partije CSU postigli u Bavarskoj po pitanju migranata, dočekan je na nož u Austriji.
Zvanični Beč je odmah nakon postignutog kompromisa, koji predviđa da Nemačka migrante upućuje u tranzitne centre na granici, besno reagovao, ocenivši da će „biti primoran da preduzme mere kako bi sprečio nelagodnosti Austriji i njenom narodu“.
Komentarišući najnovija dešavanja, sagovornici Sputnjika prvo ukazuju na činjenicu da postignut dogovor CDU i CSU ne znači i da će on zaživeti sve dok se sa tim ne složi i Socijaldemokratska partija, drugi koalicioni partner u nemačkoj Vladi. Uz to, smatraju da će doći do daljeg zaoštravanja odnosa u EU po pitanju migranata, jer bi odgovor Austrije na spašavanje nemačke Vlade mogao da ima domino efekat.
Po rečima Predraga Rajića iz Centra za društvenu stabilnost, Austrija ne može da bude zadovoljna nemačkim rešenjem, jer bi ona postala država u kojoj bi se stvarao migranstki čep, pošto bi bila primorana da čeka odluku Nemačke o raspoređivanju migranata na svojoj teritoriji ili o prebacivanju u neke druge države EU.
„Ja očekujem dalje zaoštravanje po tom pitanju, pre svega na liniji Višegradske četvorke, plus Austrije i Italije s jedne strane i Nemačke i Francuske s druge strane. Ne vidim neko održivo rešenje u narednom periodu, osim da Nemačka popusti i nastavi dalje sa donošenjem sličnih rešenja, kao što je ovo sad sa otvaranjem prihvatnih centara na samoj nemačkoj granici i da u nekom bližem vremenskom periodu odluči da više ne prima toliki broj izbeglica“, kaže Rajić.
Ukoliko Austrija zaista bude oštrije kontrolisala granicu sa Slovenijom i Italijom, to će, smatra sagovornik Sputnjika, dovesti do domino efekta, jer će i one to isto raditi na svojim južnim granicama. U tom slučaju može doći do otežanog protoka ljudi, robe i usluga unutar same Šengen zone i EU, a to, dodaje on, svakako nikom nije u interesu.
Rajić je ubeđen da će evropski zvaničnici baš zbog toga ipak na kraju doneti neko rešenje koje je prihvatljivo za sve bliske stavu da se, bez obzira na humanističku stranu problema i geopolitičku sliku, migranti prosto ne mogu primati tek tako i nekontrolisano.
„Verujem da će taj stav bivati sve glasniji i da će naposletku Berlin i Pariz umnogome revidirati svoje politike koje su do sada bile naklonjene principu u potpunosti otvorenih vrata“, zaključuje Rajić.
Politikolog iz Linca u Austriji Željko Malešević kaže za Sputnjik da je austrijska Vlada danas izašla sa saopštenjem da će sačekati da se razjasni situacija u Nemačkoj da bi znala sve pojedinosti i kada čuje odluku nemačkih Socijalista, trećeg koalicionog partnera u nemačkoj vladi, i onda će izaći sa odlukom po pitanju nemačkog stava o migranstskom pitanju. Podseća da je već upozorila da ne odobrava dogovor CDU i CSU.
Malešević je napomenuo da je pre nekoliko dana Austrija donela odluku o zaštiti južnih granica, onih prema Italiji i Sloveniji, a očekuje se da to uradi i u odnosu na zapadnu prema Nemačkoj.
„Austrija naravno ima zakonski puno pravo da brani svoje granice i po potrebi će izvesti i policiju i specijalnu policiju ’Puma‘, formiranu pre nekoliko dana, koja će se isključivo baviti zaštitom granica“, ističe sagovornik Sputnjika.
Na pitanje da li je spasavanjem nemačke Vlade dogovorom o migrantima EU bliže ili dalje od rešenja migrantskog problema, on odgovara: Definitivno dalje.
On napominje da je dogovor o migrantskom pitanju sa nedavnog samita EU u Briselu već doveden u pitanje. Pošto ga je Merkelova pozdravila, iz Italije i nekih drugih zemalja je negirano da su se tako dogovorili i da to što je saopšteno ne podržavaju.
Italija je već jasno rekla da neće prihvatiti nikakve izbeglice koje bi bile vraćene nazad iz Nemačke, a Austrija da to neće sprovesti, kaže Malešević, koji kompromis CDU i CSU više vidi kao „medijsko rešenje“, odnosno kao pravljenje računa bez krčmara, jer se ne zna stav trećeg koalicionog partnera.
„Situacija je dosta konfuzna. S jedne strane je taj blok Nemačka-Francuska koji iz njima znanih razloga pokušava da spasi navodno neka dostignuća EU u poslednjih 10-15 godina. Ne znam kakva su to dostignuća. Pozitivna sigurno nisu, jer da jesu, ne bi bili na takvom glasu među građanima EU. S druge strane, jasno je da je došlo vreme i u Austriji i u Italiji da te države više slepo ne slede politiku Nemačke po pitanju EU“, ističe Malešević za Sputnjik.
Viši naučni saradnik Centra za germanistiku u okviru Instituta Evrope Ruske akademije nauka Aleksandar Kamkin smatra da su migranti postali izazov ne samo za evropsku bezbednosti, nego i za evropske integracije u celini.
„Migraciona kriza je u nekom smislu podelila Evropu. Političke elite shvataju da gube poverenje birača i da desno orijentisane partije zato dobijaju sve više glasova. Tu nam je najsvežiji ili najočigledniji primer Italija. Zato je logično pretpostaviti da će i ostali evropski lideri korigovati svoju politiku, kako ne bi postali autsajderi pod uticajem spoljnih faktora“, zaključio je Kamkin u izjavi Sputnjiku.
