Svi akteri su svesni posledica do kojih bi doveo razdor sestrinskih partija koje su na čelu Nemačke. Zato sagovornica Sputnjika smatra da će ipak doći do kompromisa po migrantskom pitanju koje je seme razdora između Angele Merkel i njene Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i ministra unutrašnjih poslova Horsta Zehofera, lidera Hrišćansko-socijalne unije Bavarske (CSU).
Spor oko migrantskog pitanja između Merkelove i Zehofera koji traje gotovo mesec dana kulminirao je ostavkom koju je Zehofer ponudio na mesto ministra unutrašnjih poslova. Volić ipak smatra da će posle današnjeg susreta Merkelove i Zehofera doći do kompromisa koji će sačuvati vladajuću koaliciju u Nemačkoj, ali i ističe da će taj blok iz ovog konflikta izaći oslabljen.
„Prosto ne mogu da zamislim nijedno drugo rešenje. Mislim da su svi svesni posledica ukoliko bi došlo do razdora“, kaže Volić za Sputnjik.
Na pitanje da li su Zehoferovi potezi vezani i za njegovo pozicioniranje pred pokrajinske izbore u oktobru u Bavarskoj, ona odgovara potvrdno. Dodaje, međutim, da taj politički smer koji trenutno ima CSU Bavarske nije vezan samo za Zehofera, nego za partijsko vođstvo, koje, sudeći po onome na šta ukazuju analitičari u nemačkim medijima, nije u potpunoj saglasnosti sa ocenom članstva u Bavarskoj.
„Ovo je, na neki način, pojedinačni okršaj vezan za nekoliko prominentnih političara. Pre svega je napad na kancelarku Merkel, ali ja mislim da podrška njoj ne dolazi samo iz bloka hrišćanskih demokrata nego i iz drugih političkih opcija iz drugih partija“, napominje Volić.
Ona u prilog tome napominje da je Merkelova na upravo održanom samitu EU u Briselu već napravila kompromis po pitanju migrantskog pitanja jer je popustila i u suštini pristala na određena ograničenja po pitanju azila, što predstavlja pooštravanje dosadašnje nemačke otvorenosti prema migrantima.
Na konstataciju da taj kompromis kojim je napravila značajan korak prema evropskim partnerima ne zadovoljava i Zehofera, sagovornica Sputnjika kaže da on očigledno igra na neke druge političke koncepte koji dosad nisu poznati u nemačkoj politici koja je, pre svega, išla na kompromis i složnost političkih igrača čak i onih koji su u drugom političkom bloku.
„Sada se javio fenomen da jedna od pokrajina, najveća i privredno najsnažnija, počinje da vodi svoju sopstvenu politiku. Tako deluje“, kaže Volić, ocenivši da se mnogo spekuliše i gleda u pravcu političkih vođa. Ona, ipak, smatra da suštinu nemačke demokratije i dalje čine njeni građani čiji se glas još nije čuo, a za to će biti prilika u oktobru na pokrajinskim izborima u Bavarskoj.
Publicista i rukovodilac Moskovskog politikološkog kluba Evgenij Benj kaže da se u Nemačkoj u poslednje vreme situacija sa izbeglicama komplikuje, pa se ovako nešto moglo i naslutiti.
„Nemačka je živela po određenim šablonima, živela je složno imajući u vidu da je model Merkelove bio zakon za čitav pristup i evropsku politiku uopšte, povodom migranata i izbeglica. Upravo je Merkelova bila zagovornica sistema kvota i ona je podržavala ideju da Nemačka bude ta koja će raspoređivati nevoljnike koji su pristizali u Evropu preko drugih zemalja“, podseća Benj.
Na primedbu kako Merkelova sada menja priču i da bi trebalo detaljno i iznova osmisliti i čak moguće pooštriti politiku prema migrantima, ruski publicista napominje da upravo zato ministarstvo unutrašnjih poslova ne samo Nemačke nego i drugih evropskih država ne znaju zapravo šta da rade.
„EU nije u stanju da se izbori sa ovolikim migracijama i rekama ljudi koji hrle za boljim životom. Ministarstvima unutrašnjih poslova u celoj Evropi je realno veoma teško. Činjenica da je Zehofer ponudio ostavku najviše govori o tome da je situacija zapala u ćorsokak“, ističe Benj.
Po oceni sagovornika Sputnjika, ponuđena ostavka ministra unutrašnjih poslova Nemačke ukazuje na to da će čitava EU zaista konačno morati da preduzme neke kardinalne mere, kako bi se migrantska kriza konačno rešila.
A po oceni Volićeve, kako god se završio spor Merkelove i Zehofera, ne treba očekivati neki veliki zemljotres u Nemačkoj jer je ustav predvideo proceduru za svaku situaciju. Spor se, kako kaže, doživljava dramatično zato što je u pitanju država sa veoma stabilnom politikom, stabilnom državnom strukturom i partijskom organizacijom. Podseća, međutim, da je u novijoj istoriji Nemačke bilo i vlada kratkog daha, kao i ostavki na kancelarsku funkciju poput one Vilija Branta 1974. godine.
Mada trenutna situacija u Nemačkoj deluje, kako kaže, dosta rovito, to se, po oceni Volićeve, uklapa u sve što se dešava u EU.
„Dolazi do pomeranja, do partijskih pregrupisavanja i nekako mi to deluje sve to ipak očekivano bez nekih velikih lomova. U svakom slučaju, ova trenutna situacija nije dobra za hrišćansko-demokratski blok, konzervativce“, napominje ona, ukazujući na ocenu pojedinih nemačkih analitičara da, kako su bili svedoci smanjenja Socijaldemokratske stranke koja je došla na svoj istorijski minus, sada prisustvuju smanjivanju tog konzervativnog bloka.
„To znači da će se u nemačkom parlamentu verovatno u budućnosti, osim te velike četiri stranke koje smo do sada poznavali, pojaviti nove, kao što se to desilo u Holandiji gde ima 12 stranaka, a ipak se i dalje ona smatra stabilnom demokratijom. Dolazi nova faza“, zaključila je Volić za Sputnjik.
