Ankete kažu da najviše šansi, čak 50 odsto, da postane predsednik ima levičar, populista Andres Manuel Lopez Obrador, bivši gradonačelnik Sijudad de Meksika.
On predlaže novu strategiju u borbi protiv korupcije, a širenjem socijalnih programa namerava da demotiviše ljude da se pridružuju kriminalnim bandama.
Kriminal je najveći problem zemlje u kojoj živi više od 125 miliona ljudi. Prošle godine u Meksiku je u različitim obračunima ubijeno više od 25 hiljada ljudi.
Surova, kao život na ulicama Meksika, bila je i predizborna kampanja tokom koje je, kako navode agencije, ubijeno čak 133 kandidata na ovim izborima.
Prof. dr Dušan Vasić, profesor Fakulteta za poslovne studije i pravo, bivši ambasador SR Jugoslavije u Meksiku, za Sputnjik kaže da je Obrador najpopularniji kandidat jer već treći put izlazi na izbore. Uspeo je zagovarajući političkoj liniju kojoj trenutna situaciji u svetu, a posebno u SAD, daje vetar u leđa, objašnjava Vasić.
„Politika da se više okreće narodu, najsiromašnijim, da pogađa šta najviše boli Meksikance, opšta nesigurnost, siromaštvo, korupcija izuzetnih razmera u koju je uključena vladajuća stranka, pa čak i supruga sadašnjeg predsednika koja je učesnik krupne afere, čak i one koji su bili protivnici Obradora tera da ga gledaju na drugi način. On se nije mnogo promenio, ostao je stamen u stavovima, nije se obogatio, nije zloupotrebio položaj, imao je grešaka u upravljanju gradom od 20 miliona stanovnika, kao da je upravljao sa tri Srbije, ali sadašnja vladajuća garnitura mu svojim propustima daje indirektnu podršku“, kaže naš sagovornik.
Iako je u Meksiku vrlo lako zaigrati na antiameričku kartu, jer većina stanovnika trpi posledice ekonomske prednosti koju Amerika uživa kao razvijenija zemlja u tom delu kontinenta i sveta, interesantno je da nijedan od kandidata u tri javne debate koje su održane nijednom rečju nije uputio kritiku na račun Amerike i Trampa. Iako su svet obišle stravične slike i plač dece meksičkih imigranata zatvorene u kaveze, niko čak nije ni pomenuo zid, kaže Vasić.
„Oni se vrlo oprezno odnose prema tome. Sadašnji predsednik Penja Nijeto dva puta je bio blizu dogovora, tražio je od Trampa da revidira svoj stav prema Meksiku i tom zidu, jer je američki predsednik rekao da će naterati Meksiko da svojim parama plati taj zid. Blizu dogovora bili su početkom ove godine, Nijeto je mislio da će ubediti Trampa da javno kaže da je odustao od toga da naplati Meksikancima i da će tako dobiti poen za svog kandidata, ali nije uspeo da ubedi predsednika Amerike. Svi kandidati drže se pomalo neutralno u odnosu na SAD, ne želeći da zaoštravaju situaciju“, objašnjava Vasić.
Trampova administracija nedavno je uvela tarife na uvoz čelika i aluminijuma iz Evropske unije, Kanade i Meksika, što je težak udarac za tu zemlju, ali i mogući povod za trgovinski rat. Međutim, Vasić kaže da izbori teško da mogu značajnije da utiču na situaciju i pritiske SAD na zemlje Latinske Amerike, zato što su pregovori o izmenama Sporazuma o slobodnoj trgovini između SAD, Kanade i Meksika pokazali prve znake postizanja izvesne saglasnosti.
„Nijedna strana ne želi da raskine taj ugovor, bez obzira na krupne reči i teške pretnje Donalda Trampa. Meksiko i Kanada spremni su za novu situaciju, alternativa je da nastave da poštuju taj sporazum, ali da nađu zamenu za ono gde Amerika može da ih izneveri. Duga opcija o kojoj Meksiko razmišlja, ako ugovor prestane da važi, jeste plan B po kome bi Meksiko u roku od tri meseca mogao da se prorijentiše na saradnju sa Kinom i Azijsko-pacifičkim delom planete, pre svega Australijom, Novim Zelandom i zemljama okruženja“, kaže Vasić.
Vlada SAD izrazila je zabrinutost zbog toga što Kremlj, navodno, koristi sajber alatke da bi plasirao propagandu i dezinformacije i tako uticao na izbore u Meksiku. Naš sagovornik kaže da se na Rusiju nisu pozivali samo američki političari. I sami kandidati koristili su u kampanji ime predsednika Putina, kaže Vasić.
„Nastojeći da dezavuišu Obradora Lopeza, služili su se formulacijama: ‚Putin je stigao‘, ’Evo ga, naš Putin‘, ali daleko od toga da Rusija ima tako veliki uticaj. On je prilično mali i u ekonomskom i u političkom smislu, ali ono što karakteriše meksički narod, naciju, jeste sposobnost da prepoznaju šta je velika propaganda, šta je velika laž, a šta istina. Jasno im je i šta se dešavalo u našoj zemlji sa raspadom Jugoslavije, razgovarao sam o tome sa običnim svetom, svi su dobro znali ko je koga napao i kakve su te optužbe, Meksiko je prošao tužnu istoriju sa takvim optužbama. Šezdeset odsto njihove teritorije sada je deo teritorije SAD“, podseća sagovornik Sputnjika.
Interesantno je da su u Meksiku prvi put formirane predizborne koalicije, a pojedini kandidati, da bi mogli da učestvuju, prijavili su se kao transrodne osobe. Pravo glasa na ovim izborima ima 89 miliona ljudi, izlaznost na prošlim izborima bila je čak 62 odsto, a nikad nije pala ispod 55 procenata.
