„NATO je očigledno shvatio da više ne može da računa na poziciju nadmoćne vojne sile na globalnom planu, otud odluka da se poboljšaju operativni uslovi vazdušnih snaga zemalja alijanse“, kaže za Sputnjik, komentarišući ovaj dokument vojni analitičar Aleksandar Radić.
On podseća da je od vremena Hladnog rata, NATO, pre svega Amerikanci kao vodeća sila, smatrao da mogu i moraju u početnoj fazi rata da ostvare potpunu prevlast u vazdušnom prostoru i imali su koncept koji je podrazumevao da moraju da očiste neprijateljsku avijaciju. U tu prevlast u vazdušnom prostoru i sami smo se uverili tokom bombardovanja SR Jugoslavije, ali vremena su se promenila, kaže Radić.
„Postalo je jasno da je ubrzan razvoj avijacije — pre svega u Kini, brojčani izraz moći koju će Kina da ostvari, ali i ulazak u novu fazu sajber ratovanja, gde je moguće da neko naprosto onesposobi efikasnost hakerskim upadom u sistem rukovođenja i komandovanja ili bilo kog drugog elementa informatičke kičme moći NATO-a — doveo do stvaranja novog koncepta u kome prvi put, pre svega Amerikanci, ne računaju na nadmoć u vazdušnom prostoru“, objašnjava Radić.
Alijansa, između ostalog, i upozorava da savremeni sistemi protivvazdušne odbrane, sajber i radio-elektronski rat, mogu da utiču na vazdušne operacije NATO-a. Zato je „fleksibilnost“ ključna reč u novoj strategiji, jer je NATO očigledno shvatio da može da mu se desi neuspeh, kaže Radić.
„Nova procena je da moraju da deluju fleksibilno, jer može se dogoditi u nekoj proceni budućih prilika da ne ostvare premoć, već da se bore sa protivnikom koji će biti ravnopravan u sposobnostima. Ili možda čak lokalno, vremenski ograničeno, NATO može da se nađe u situaciji da vodi borbena dejstva u uslovima u kojima nema prevlast“, kaže vojni analitičar.
Radića smo pitali i da li smatra da će Rusija, koju NATO vidi kao glavnog konkurenta, reagovati na novu strategiju zajedničkih vazduhoplovnih snaga zemalja alijanse. Ova odluka ohrabriće mnoge vojne analitičare, ali i stručnjake da kažu da Rusija ide pravim putem, kaže Radić za Sputnjik.
„To je sada zapravo priznanje NATO-a da više ne može da računa na poziciju jedinstvene nadmoćne oružane sile na globalnom planu. S druge strane, to je poruka Rusiji i Kini, ali i regionalnim silama koje se razvijaju — da su na pravom putu“, zaključuje Radić.
Komentarišući da je poseban akcenat u novoj strategiji stavljen na rastuću ulogu sajber i kosmičkih sredstava, ekspert asocijacije vojnih politikologa Oleg Glazunov za Sputnjik kaže da ova činjenica ne iznenađuje, jer, kako kaže, Amerikanci veoma zaostaju u toj tehnologiji.
„Oni su devedestih, pa i u prethodnoj deceniji, bili uljuljkani time da su globalni lideri i da se s njima niko ne može meriti. Sa druge strane, Rusija odavno radi na svojim kosmičkim snagama, tako da se može reći da su u tom segmentu SAD nekih 15 godina iza nas. Kada je Vašington video oružje koje je Putin javno pokazao, ali i sve ono što im javljaju obaveštajci o ruskom oružju koje može da pokori američke snage u svemiru, oni su se s razlogom uplašili“, tvrdi Glazunov.
Dodaje da će, bez obzira na globalni razvoj tehnologije, do svemirskih ratova sa laserskim oružjem proći još mnogo vremena, ali da ipak ne treba zanemariti ovaj segment nove strategije Zajedničkih vazduhoplovnih snaga NATO-a. Amerikanci su prvo počeli da govore o ratovanju u kosmosu, a evo sada menjaju svoju strategiju u tom smislu, kaže on.
„Vremena se menjaju. Sada se iz kosmosa može neutralisati bilo koja vojska ili komandni punkt. Ako se iz svemira može pročitati šta sitnim slovima piše na kutiji šibica, onda se može pretpostaviti da bi jedna laserska raketa iz kosmosa mogla da uništi i čitavu vojnu bazu koju čuvaju sistemi raketa dalekog dometa“, kaže naš sagovornik iz Moskve.
Nova strategija zajedničkih vazduhoplovnih snaga takođe ističe potrebu da specijalne snage, pomorske i kibernetske jedinice bolje podržavaju vazduhoplovstvo obaveštajnim radom, ciljanom podrškom i podacima nakon napada.
