Evropska unija mogla bi da obezbedi milijarde evra za unapređivanje mostova i puteva kako bi zemlje-članice NATO-a mogle brzo da raspoređuju vojsku u slučaju krize, izjavila je komesarka EU za saobraćaj Violeta Bulc.
Evropska komisija predložila je budžet od čak 6,5 milijardi dolara za projekte unapređenja infrastrukture — puteva, luka i aerodroma.
Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da smo u poslednje vreme imali epidemiju pretnji na globalnom nivou u kojoj Rusi pokazuju rakete kao što su „Kindžal“ i „Sarmat“, a s druge strane Amerikanci su pokazali kako njihove rakete dejstvuju u Siriji.
On podseća da moderni svet definiše energetska bezbednost, a ništa manje važne nisu komunikacijska mreža i informatika. Ono što se podrazumevalo kod stvaranja nemačke države tokom francusko-pruskog rata, upravo zahvaljujući jakoj železničkoj mreži, u razvoju moderne tehnologije tradicionalne komunikacije na terenu su ostale po strani, kaže Radić za Sputnjik.
„Amerikanci su dramatično smanjili brojno stanje svojih snaga u Evropi u odnosu na hladnoratovsko vreme i prošlu dekadu. Devedesetih godina oni su imali izuzetno velike snage, garnizone sa oklopno-mehanizovanim brigadama, a onda su počeli da ih smanjuju, premeštaju nazad u Ameriku. Sad kad su formirali četiri ojačana multinacionalna bataljona za pribaltičke republike i taj pojas i kad tamo održavaju vežbe, ostalo je otvoreno pitanje da li su i komunikacije na osovini Zapad ka Istoku pogodne za brzi manevar snaga“, kaže on.
Radić dodaje da je važno pitanje kako od tačke A do tačke B u moderno vreme premestiti snage, jer komunikacijska mreža mora i geografski da bude prilagođena i uvezana. U to se, kaže, uverio tokom rata u Bosni 1995. godine kada su se razmeštale međunarodne snage. Britanski tenkovi „Čelendžer“ od preko 70 tona, sa punim borbenim kompletom i dodatnom opremom, našli su se u reonu Mrkonjić Grada i Jajca, teško su se kretali po terenu na kojem komunikacije nisu bile prilagođene upotrebi takvih tenkova.
„Zapad je progutao Istočnu Evropu, ali nisu sve komunikacije usklađene s onim što je bila vojna potreba Zapada, a otvoreno je i pitanje kvaliteta nosivosti svih tih komunikacija, jer danas je tehnika mnogo teža nego ranije“, objašnjava Radić.
Dodaje da je u političkom ambijentu ovo poruka Rusiji da NATO „misli ozbiljno“. Sve vežbe koje organizuju i formiranje multinacionalnih bataljona, sve to može da se relativizuje, jer pričamo o četiri bataljona, a ruska vojska ima neproporcionalno veću snagu, objašnjava Radić.
„Istovremeno, stalno imamo Trampovu kritiku upućenu evropskim partnerima zbog malih ulaganja. Francuska trenutno ima 200 tenkova u jedinicama, Srbija ima više tenkova u aktivnim jedinicama nego ona. U takvoj atmosferi potreban im je dodatni argument koji će biti jasna poruka Moskvi da ideja o tome da NATO može da primjenjuje silu nije samo puka demonstracija, jednokratno napravljena vežba da bi se prikazala na televiziji, nego da se zaista misli ozbiljno“, kaže Aleksandar Radić.
Ovo ulaganje u Evropskoj uniji pravdaju i činjenicom da će novac biti potrošen na projekte sa „dvostrukom primenom“, kao što je ojačavanje nosivosti mostova, da bi teška vojna oprema mogla da se kreće njima, što bi, s druge strane, koristilo i civilnim teretnim kamionima.
Novac za unapređenje putne infrastrukture bi prema planu Evropske komisije trebalo da bude dostupan od 2021. godine i to isključivo za države koje su članice i EU i NATO-a, što znači da sredstva neće moći da koriste SAD, Kanada, Albanija, Island, Crna Gora, Turska…
