Pripremanje Evropske unije za „najgori scenario“ sa Vašingtonom je mnogo više lična preokupacija predsednika Evropskog saveta Donald Tuska nego realna slika stanja pozicije Brisela u odnosu na SAD. Takav njegov stav neće dobiti podršku većine u EU. Bar do novembra… Tako smatra analitičar novosadskog Centra za društvenu stabilnost Predrag Rajić, koji je za Sputnjik komentarisao poziv koji je Tusk u sredu, dan uoči samita EU u Briselu, uputio šefovima država i vlada Unije.
„Nadajući se najboljem, verujem da moramo biti spremni da pripremimo našu Uniju za najgori scenario s Vašingtonom“, napisao je Tusk, dodajući da su uprkos „neumornim naporima očuvanja jedinstva Zapada, transatlantski odnosi pod ogromnim pritiscima politike predsednika Trampa“ i da podele nadilaze trgovinu.
Na pitanje Sputnjika šta je Tusk mislio kada je govorio o „najgorem scenariju“ u odnosima sa SAD, da li je realnost zaista takva ili je iz predsednika Evropskog saveta progovorio klintonista koji nikada nije krio da je protivnik Trampove politike, Rajić podseća da od izbora Trampa za predsednika SAD Tusk protiv njega vodi neku vrstu krstaškog rata unutar evropskih institucija.
U oceni Tuskovog poziva za samit mora se, smatra on, uzeti u obzir to da je Tusk, generalno gledano, uvek bio oprezan prema SAD i zalagao se za ujedinjenu Evropu emancipovanu od uticaja Vašingtona.
„Druga bitna stvar je taj njegov lični stav. On jeste klintonista i on gaji određene rezerve i negativne političke stavove spram Trampa lično i republikanaca generalno, tako da mislim da je on odlučio da iskoristi ovu priliku kako bi svoju agendu stavio na dnevni red i da za to nađe neke saveznike u Evropi“, ističe novosadski analitičar.
Po njegovom mišljenju, Tusk će sigurno naići na izvesnu podršku pojedinih političara i državnika u EU, ali ona, ipak, neće biti pretežna.
Rajić podseća da je je Tusku ostalo još oko godinu dana mandata na mestu predsednika Evropskog saveta i da će to pokušati da iskoristi za svoje lično pozicioniranje u Evropi, kako bi svoju političku budućnost učinio izvesnijom. Pogotovo što njegova politička opcija nije na vlasti u Poljskoj, gde su u jednom trenutku čak razmatrali i njegovo povlačenje sa sadašnje funkcije.
„Najgori scenario“ u odnosima EU i SAD bi, pretpostavlja Rajić, bio da se sadašnji sukob sa ekonomskog terena, koji su izazvale američke carine na EU čelik i aluminijum, prenese na politički i vojni.
„Tusk je neko ko zagovara ujedinjenu Evropu i, u odbrambenom smislu, zagovara zajedničke oružane snage u EU, ali činjenica je da u ovom trenutku za tako nešto ne postoji konsenzus ni u takozvanoj staroj ni u takozvanoj novoj Evropi“, kaže sagovornik Sputnjika.
On pre svega očekuje neku vrstu amortizacije, da će se Berlin i Pariz truditi koliko god je moguće da umanje potencijalni trgovinski sukob sa SAD i da upravo ne dozvole njegovo prelivanje na politički i na neki drugi nivo.
Rajića na ovaj zaključak navodi i činjenica da je EU na protekcionistike mere SAD odgovorila s jedne strane simbolično. Kontramere EU, odnosno njen finansijski odgovor od tri milijarde evra, koliko će biti vredna uvezena američka roba koju će cariniti EU je, smatra on, blag odgovor.
„Mekan odgovor EU je opipavanje terena i povlačenje simboličnih poteza. Mislim da Brisel iz bilo kog trgovinskog rata sa Amerikom ne može da izađe kao pobednik i EU će amortizovati sukob, ne dozvolivši da se on rasplamsa“, ocena je Rajića.
Ovaj analitičar podseća da Ameriku u novembru čekaju izbori za Predstavnički dom i trećinu Senata, tela u kojima sada većinu imaju Trampovi republikanci. Zato smatra da će EU sačekati novembar i da do tada neće povlačiti nikakve nagle poteze koje bi Tusk priželjkivao.
