Gostujući u Dnevniku RTS-a, Drecun je rekao da je posebno važna sutrašnja runda razgovora u Briselu, jer će pokazati da li dijalog ima perspektivu ili će biti pro forme, nastavljen tek da se održava u životu.
„Nema dileme da će se na sastanku odrediti dalji tok događaja da li će se nastaviti samo sa implementacijom onoga što je dogovoreno ili će se ući u fazu kada će početi razgovori o rešavanju konačnog statusa Kosova“, rekao je Drecun.
Prema njegovim rečima, Priština dolazi dobro pripremljena, jer su imali sastanke sa zemljama Kvinte i sa SAD, i sada je važno videti kakvu su taktiku smislili i šta će staviti na sto.
Kada je u pitanju eventualna podela Kosova, oni su nam stavili do znanja da bi svako naše insistiranje na tome rezultiralo kontrazahtevom da jug centralne Srbije i tzv. Sandžak budu pripojeni državi Kosovo — to su priče koje treba da destabilizuju našu poziciju, a nisu politički realne, kaže Drecun.
„Mislim da ćemo u narednom periodu biti suočeni sa pokušajem Prištine da trguje sa ZSO, da nas ucenjuje“, kaže Drecun.
Kako kaže, oni su najavili da ZSO ne može biti formirana pre nego što bude potpisan, kako navode, konačni sporazum.
Traže da se reši pitanje energetike, žele da uzmu resurse na severu Kosova koji su pod kontrolom srpskog naroda —Gazivode, hidroelektranu, trafo-stanicu Valač i da zaokruže kontrolu nad time, naveo je Drecun.
Podsetio je na pokušaj otimanja „Trepče“ od koje živi nekoliko hiljada radnika i njihovih porodica.
„Nije im na kraj pameti da se posvete mogućnosti postizanja kompromisa“, kaže Drecun.
On opisuje da je situacija u dijalogu takva da se krene, pa se stane, i da nema suštinskog napretka. Drecun dodaje da stav Brisela nije najvažniji u predstojećim pregovorima.
„Pored činjenice da Vašington potencira da je priznao Kosovo kao nekakvu državu, on ipak ostavlja prostor za dogovor Beograda i Prištine. To sam se uverio iz nekih ličnih kontakata sa njihovim diplomatama“, rekao je Drecun.
Pitanje je kako oni definišu prostor za dogovor Beograda i Prištine, odnosno da li se to odnosi na ponovno otvaranje pitanja statusa Kosova, čemu se zvanično protive, „što bi za nas bio uspeh jer bi iz izgubljene pozicije došli u situaciju da zaštitimo naše interese“.
Ako bi se proces nastavio na tehničkim pitanjima, onda to ne bi zahtevalo direktno uključivanje SAD, smatra predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju.
„Evidentno je da razgovori o rešavanju konačnog statusa Kosova ne bi mogli da se odvijaju bez prisustva velikih sila. SAD evidentno imaju kontrolu nad Kosovom, da bi rešenje bilo dugoročno sa njime mora da se saglasi i Rusija, a Srbija bi u tom eventualnom formatu tražila podršku zemlja koje podržavaju naše interese“, zaključio je Drecun.
Tanjug
