Upravo ovakve tvrdnje, kakve nikad do sada nismo čuli od državnik zvaničnika Srbije, izgovorila je premijerka u utorak za nemački dnevnik „Velt“.
Doslovce, Ana je odbrusila: „Kosovo je bilo Srbija. Tačka!“
U nimalo politički zlonamernom prevodu ove premijerkine poruke sa nemačkog na srpski, ona je u stvari rekla: „Kosovo više nije Srbija. Tačka“.
Drugi deo njene poruke još je ogoljeniji i potencijalno opasniji. A praktično znači: Srbija je spremna da u pregovorima ne insistira da je Kosovo deo njene državne teritorije.
Nešto bi još moglo da bude indikativno.
Ovakav iznenadni politički zaokret na samom vrhu Vlade Srbije izveden je svega pet dana pre možda prelomne runde pregovora Aleksandra Vučića i Hašima Tačija u Briselu.
Runde, na kojoj bi, prema najavama iz zapadno-albanskih centara, trebalo da započne „završna bitka“ o sklapanju famoznog pravno obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine.
Znači, tajming „nagle piruete“ Brnabićeve ne bi morao da bude namerno tempiran. U svakom slučaju, prema logici pregovaranja, teško da može da bude koristan za Srbiju.
Jer, u kakav pregovarački boj Beograd može da uđe ako unapred položi koplja, pogne glavu i saopšti – „ono što je bilo naše, više nije naše“.
I dok Albanci pred pregovore stavljaju šapu i na Sandžak i na kompletan jug naše zemlje, čerupaju nam državu kako bi izvukli što više, naša premijerka pokazuje spremnost da odustane i od onog što Srbiji pripada prema Ustavu, Rezoluciji 1244 i važećem međunarodnom pravu.
Zato bi neka pitanja u ovoj kriznoj fazi kosovske bitke trebalo da dobiju odgovor.
Tri su ključna:
— Da li je premijerka Ana Brnabić ovlašćena od Vlade Srbije ili Parlamenta da sprovodi neustavnu politiku, da Beograd ne bi trebalo da insistira na politici da Kosovo pripada Srbiji, jer se tako ne može doći do kompromisa?
— Ako premijerka nastupa kao „solo igrač“, bez ovlašćenja najviših državnih institucija, imaju li dužnost ili obavezu zvaničnici Srbije da se, u najmanju ruku, ograde od ovakvog njenog stava?
— U kojoj meri je Ana Brnabić ugrozila i narušila pregovaračku poziciju zemlje, pošto poruku da je „Kosovo bilo Srbija“ nismo čuli od glavnih pregovarača — predsednika Aleksandra Vučića, šefa diplomatije Ivice Dačića i direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića?
Jer ovakva „proklizavanja“ u državnoj strategiji ne mogu se više pripisati Aninom političkom neiskustvu. Ulozi na talonu sada su isuviše veliki da bi bilo ko, pa i premijer Srbije, mogao da improvizuje i da „žonglira“ sa teritorijom države.
Da do kraja budemo pošteni, Ana je u istom intervjuu poručila i da Srbija nikada neće priznati Kosovo.
Ali, sa politikom — „Kosovo ne pripada Srbiji“ — to priznanje joj niko više neće ni tražiti.
