Antarktik ima najveću koncentraciju leda na Zemlji na jednom mestu i, uz Grenland, predstavlja apsolutnu tačku preživljavanja ili umiranja naše planete i života na njemu usled klimatskih promena koje je svojom industrijom pokrenuo i pothranjuje čovek.
Najnovije veliko istraživanje klimatologa i drugih stručnjaka, objavljeno u časopisu „Nejčer“, donosi užasan zaključak da su klimatske promene na Antarktiku dovele da se godišnje s tog zaleđenog kontinenta otopi nešto više od dvesta milijardi tona leda, a najgore od svega je to što je ustanovljeno sve brže otapanje.
Ovakvi rezultati vrlo su loša vest za mediteransku zemlju na skoro drugom kraju sveta, Hrvatsku, i to ne samo zbog jadranske obale.
Izmereno je da je otapanje Antarktika tokom poslednjih pet godina bilo triput brže nego pre deset godina, a da je u odnosu na 1997. sada pet puta brže. Dosadašnji doprinos podizanju nivoa mora usled izlivanja vode s otapajućih antarktičkih ledenjaka od 1992. iznosi osam milimetara.
To u ukupnom rastu mora u proteklih četvrt veka nije puno. Ali problem je u tome što se 40 odsto tog leda otopilo, posledično je porastao i nivo mora, isključivo usled zagrevanja Antarktika, tokom poslednjih pet godina.
Logika i elementarna matematika ukazuju na to da će stvari s Antarktikom biti sve gore i da se slobodno može računati da će, kao i do sada, posmatranje klimatskih promena u prirodi dokazivati sve katastrofičnija predviđanja, a opovrgavati sva ona umerenija i da nisu nerealna predviđanja stope potapanja gradova uz obale mora, suša, oluja, izumiranja vrsta, izbijanja bolesti, gladi, ratova, masovnih seljenja stotina miliona klimatskih izbeglica.
Danas se u kontekstu posledica klimatskih promena po pravilu govori o scenarijima u slučaju zagrevanja do 1,5 stepeni Celzijusa, 2, 3 i 4 stepena Celzijusa do 2100. godine.
Kako sada stvari stoje, a stoje tako da ne samo da nismo zaustavili stopu zagađenja atmosfere izduvnim gasovima, u prvom redu s CO2, nego sve više povećavamo industrijsko zagađenje, na putu smo da do kraja veka ubijemo i sebe i planetu zagrevanjem od 4 stepena Celzijusa, otprilike.
U scenariju zagrevanja sveta od stepen i po Celzijusa, Hrvatsku bi pogodili klimatski ekstremi (suše, oluje, razorni talasi vrućina i hladnoća), piše Ekspres.
U tom slučaju, dve trećine područja u svetu kojima klimatske promene prete da ih pretvore u pustinje, ipak se u to ne bi pretvorile. Ali, samo pola stepena više i sve to može da se dogodi.
U Hrvatskoj bi tako Slavonija i Baranja postale pustinje u pravom smislu reči, i to već za nekoliko decenija, nepogodne i za uzgoj hrane i za život, dok bi Dalmacija, Kvarner i Istra u nekim delovima postale kamene pustinje, u nekim drugima polupustinje, otprilike kao što je to izgledalo u nekim delovima Maroka ili Španije pre galopirajućih klimatskih promena.
Od turizma uz more u Hrvatskoj više ne bi bilo ništa jer bi nedostajalo vode, a i bilo bi ili će biti naprosto previše vruće da bi odmor na takvom mestu ikome bio ugodan. Sve to odnosi se na scenario od samo 2 stepena zagrevanja u odnosu na proseke svetske klime do 1990. godine, odnosno, samo pola stepena više ili manje zapravo znači kataklizmu ili opstanak.
A stvarnost je danas takva da se velika većina klimatologa sveta slaže o tome da današnjim ponašanjem jurimo prema scenarijima od ili 3 ili 4 stepena.
Ekspres.hr
