Prvi korak da ta inicijativa uopšte i bude pokrenuta jeste da predsednik Makedonije Đorđe Ivanov potpiše ukaz kojim bi za važeći priznao sporazum između vlada Grčke i Makedonije o novom imenu zemlje. Međutim, on je prilikom pokušaja premijera Zorana Zaeva da mu predoči taj dokument, svega dva minuta nakon početka sastanka napustio prostoriju.
Ipak, čak i da se to dogodi, kako za Sputnjik objašnjava predstavnik Srba u Sobranju Ivan Stoilković, potrebno je sprovesti i referendum, iako je poznato da do sada nije uspela nijedna inicijativa koja je bila vezana za pitanje referenduma u Makedoniji.
Razlog za to je, pojašnjava on, što je u Makedoniji za uspeh plebiscita potrebno da na njega izađe 50 odsto plus jedan glasač od ukupnog broja birača, što znači da je dovoljan bojkot samo jedne opozicione partije i da referendum propadne. Pored toga, da bi se uopšte sproveo referendum potrebno je da se formira državna izborna komisija, a za to je neophodna dvotrećinska većina u Parlamentu, što u ovom trenutku vladajuća koalicija nema.
Stoilković smatra i da je pregovarački tim Vlade Makedonije išao poprilično nespremno na pregovore, pre svega kada je reč o pozadinskoj podršci, tako da celokupan proces ostaje da visi jer su velike šanse da negde „zapne“.
„Da li će i koliko taj proces zapeti zavisi pre svega od ponašanja makedonskog naroda i političkih subjekata, ali i ne treba biti naivan i verovati da Vlada Makedonije neće iskoristiti sva sredstva kako bi to sprovela u delo — bićemo svedoci demokratske diktature kako bi se izašlo u susret zahtevima međunarodne zajednice“, tvrdi on.
Sagovornik Sputnjika ističe i da postoji još jedna dodatna komplikacija koja se ogleda u tome što Vlada Makedonije ovo radi kako bi što pre dobila datum za početak pregovora sa EU, iako se toj ideji protive pojedine države EU, pa samim tim ni to nije izvesno.
„Dakle, Makedonija u ovom trenutku ovim ugovorom daje sve, a zauzvrat ne dobija ništa“, ukazuje Stoilković.
Poslanik je uveren i da će Makedonija na ovaj način ući u jednu permanentnu višegodišnju krizu sa veoma neizvesnim ishodom, iako ne treba zanemariti ni činjenicu da ako taj međunarodni ugovor ne bude realizovan, Makedonija je samim prihvatanjem dovedena u veoma neprijatnu poziciju kada je reč o političkoj budućnosti u vezi sa očuvanjem nacionalnog identiteta, unitarnošću i svime onim što jednu državu čini modernom, pravnom i demokratskom.
„Odgovor će biti po sistemu spojenih sudova, sve će zavisi od vlasti, odnosno koliko politički vrh bude pritiskao na neregularan i nedemokratski način i perfidno sprovodio svoje zamisli. Ukoliko, međutim, vlast rešavanju ovog problema pristupi na drugi način — problema biti neće. Sve u svemu, smatram da vladajuća garnitura neće odstupiti od onoga što je potpisano, jer su oni na vlast i dovedeni kako bi realizovali tu priču — nije u pitanju samo njihova volja, već i volja onih koji su ih na vlast i doveli, a to je deo međunarodne zajednice“, naglašava.
Međutim, dodaje Stoilković, sem političkog vrha, još niko nije ni upoznat sa sadržajem tog dokumenta, tako da je pre svega potrebno objaviti ga kako bi se mogle napraviti eventualne procene. U slučaju da Vlada uspe da progura ovu inicijativu, sam referendum bi mogao da bude održan već u septembru ili oktobru ove godine.
Kada je reč o srpskoj manjini u Makedoniji, ukazuje Stoilković, njihov stav je da se ne mešaju u proces promene imena zemlje jer smatraju da „ne treba da rade ono što ne bi želeli da neko njima radi, bez obzira na istorijske okolnosti“.
„Kakav je položaj srpskog naroda ne treba mnogo objašnjavati, jedno je sigurno — Srbija će na ovaj način na svojim južnim granicama dobiti novu Hrvatsku, s obzirom na činjenicu da će trenutna politička konstelacija otvoriti Albancima put za kontrolni paket akcija kada je u pitanju upravljanje Makedonijom, samim tim položaj srpskog naroda u Makedoniji neće biti ružičast“, zaključuje Stoilković.
