Nikolaj Topornjin sa Moskovskog državnog fakulteta za međunarodne odnose za Sputnjik kaže da je austrijski kancelar Sebastijan Kurc više puta govorio o značaju dobrih odnosa sa Rusijom.
„U poslednje vreme imamo prilično dobre odnose sa Austrijom, bez obzira na režim sankcija u kojem učestvuje i ta zemlja. Međutim, Kurc nije prvi koji otvoreno govori da je, bez obzira na nesuglasice, neophodno podizati nivo saradnje i poboljšati odnose sa Rusijom, jer postoje zajednički interesi. Mi živimo zajedno sa Evropom, važni su nam dobri odnosi i zato je jako dobro što se Austrijanci sada trude da ostvare što bolju saradnju kako na diplomatskom, tako i na ličnom planu. Zato mislim da ova poseta dolazi u pravom trenutku“, ocenjuje Topornjin.
Prema njegovim rečima, glasu Austrije u korist bliže bilateralne saradnje s Moskvom sve više se priključuju i druge članice EU.
„Austrija je mala, ali bogata država. Takođe, ona je neutralna zemlja, kojoj Ustav ne dozvoljava blokovsku pripadnost. Sa druge strane, ona nema tako značajnu moć uticaja kao što to na primer ima susedna Nemačka u kontekstu Evrope. Ali vidimo da se u Italiji formira nova Vlada koja će biti naklonjenija Rusiji, tu su i Mađarska, Slovačka, možda i Slovenija. To govori da se, u okviru EU, može primetiti pozitivna tendencija jačanja bilateralne saradnje sa Rusijom u različitim oblastima. Sa jednima, na primer, rešavamo pitanja ’Severnog toka‘, kao i ’Severnog toka 2‘ i ovde upravo mislim na Austrijance. Sa drugima, poput Grčke i Španije, rešavamo druga ekonomska pitanja ili jačamo kulturne i političke veze“, ukazuje Topornjin.
I Vladislav Belov iz Instituta za Evropu Ruske akademije nauka ukazuje na više puta iznet stav Austrije da su antiruske sankcije štetne za Evropu.
„Odnosi na relaciji Moskva-Brisel su zamrznuti od 2014. godine. Ipak, Rusija želi da razvija svoje odnose sa Briselom i zato se obavlja takozvani radni dijalog. Međutim, on nije dovoljan i zato Rusija koristi odredbe Ugovora o partnerstvu i saradnji, čije se dejstvo automatski produžava od 2008. godine i na osnovu tog ugovora se razvijaju odnosi na bilateralnom nivou. Rusiji su sve države EU važne kao partneri, a Austrija je jedna od zemalja sa kojom imamo tradicionalno dobre odnose. Među predstavnicima vlada dve zemlje takođe postoji razumevanje i saglasnost povodom niza pitanja i tema, kao i stav da eksteritorijalne sankcije SAD nanose štetu ne samo Rusiji, već i austrijskim kompanijama, najpre u sferi energetike“, primećuje Belov.
On podseća da je u spoljnopolitičkoj koncepciji Rusije iz novembra 2016. godine jasno definisano da je jaka i jedinstvena EU u interesu Moskve.
„Međutim, Evropa nije samo EU, jer je svakako doživljavamo šire od same Unije. Rusija se zalaže za reviziju odnosa između Ruske Federacije i EU, kako bi se promenio sadašnji status. Mogerinijeva predlaže pet principa, Rusija za sada ništa konkretno ne predlaže i čeka odgovor na mogućnost resetovanja naših odnosa. Rusija ne želi samo dobre odnose sa Unijom, već i sa Evropskom ekonomskom zajednicom, odnosno povezivanje u okvirima Evroazijske ekonomske unije. EU insistira na bilateralnim odnosima, dok Rusija želi uspostavljanje odnosa između EU i Evroazijske ekonomske unije“, napominje Belov.
Inače, prilikom posete ruskog predsednika Vladimira Putina Austriji očekuje se potpisivanje niza sporazuma, a teme Putinovih razgovora s austrijskim državnim vrhom biće aktuelne međunarodne teme poput Ukrajine i Sirije.
Pored toga, u pripremi je i dokument koji bi trebalo da potpišu lideri Ruske Federacije i Austrije o saradnji između ruskog „Gasproma“ i austrijskog OMV-a, koji predviđa proširenje saradnje dveju kompanija do 2040. godine, pre svega po pitanju isporuka ruskog gasa.
