Putin je u intervjuu za austrijski ORF odbacio optužbe da podržava nacionalističke snage kako bi iznutra oslabio Evropsku uniju.
„Mi nemamo cilj da izazovemo podele u EU. Naprotiv, mi smo zainteresovani za ujedinjenu i naprednu EU, pošto je EU naš najvažniji ekonomski i trgovinski partner. Nije nam cilj da nešto ili nekoga u EU podelimo“, istakao je on.
Putin je, međutim, ukazao na to da je odluka sa kim konkretno sarađuje pragmatična: „Pokušavamo da sarađujemo sa onima koji lično i javno ispolje želju da sarađuju sa nama“.
Ruski predsednik je pohvalio bilateralne odnose sa Austrijom, dodajući da i pored svih teškoća dijalog proteklih godina nikada nije prekidan, te da njegova poseta nije nikakva nagrada za blagonakloni stav austrijske vlade.
„Mislim da tako cenjenoj evropskoj zemlji kao što je Austrija ne trebaju nikakve nagrade, s bilo koje strane“, rekao je Putin.
U osvrtu na bilateralne odnose između Rusije i SAD, Putin je objasnio i zašto još uvek nije došlo do sastanka sa američkim kolegom Donaldom Trampom, a odgovornost pripisuje američkoj strani.
„Prema mom mišljenju, to je posledica oštrih unutrašnjopolitičkih borbi u SAD. Međutim, redovno razgovaramo telefonom i saglasni smo da se mora sprečiti trka u naoružavanju“, naglasio je Putin.
On je istovremeno izrazio zabrinutost zbog mogućeg nuklearnog konflikta između SAD i Severne Koreje, dodavši da zbog geografske blizine Rusija čini sve da dođe do smanjenja tenzija na Korejskom poluostrvu.
„Odustajanje od nuklearnog naoružanja od strane Severne Koreje ne sme biti jednosmerna ulica“, poručio je Putin, ukazujući na to da je nastavak vojnih aktivnosti i manevara druge strane kontraproduktivan.
Putin se osvrnuo i na pitanje obaranja malezijskog „boinga“, rekavši da Rusija nije umešana u taj incident koji se dogodio u julu 2014. nad istočnom Ukrajinom. „Obe strane u tamošnjem konfliktu koriste oružje koje je proizvedeno u Sovjetskom Savezu ili Rusiji“, naveo je Putin, dodajući da u istragu nisu uključeni ruski eksperti, pa ruski argumenti nisu ni saslušani.
Takođe je opravdao i ulogu Rusije u ukrajinskom konfliktu, rekavši da je u toj zemlji došlo do protivustavnog preuzimanja vlasti oružjem, a da je legalno stacionirani vojni kontingent na Krimu samo obezbedio održavanje nezavisnih i slobodnih izbora na tom poluostrvu.
Isto tako, on je odbacio optužbe da oligarh Evgenije Prigošin u takozvanoj „fabrici trolova“ u Sankt Peterburgu deluje na izbore širom sveta. „To je smešno. Koliko bi mediji i politika na Zapadu morali da padnu ako bi jedan vlasnik restorana iz Rusije mogao da utiče na izbore u Evropi ili SAD. Aktivnosti Prigošina su njegova lična stvar, a država Rusija s tim nema nikakve veze“, naglasio je Putin ukazujući ujedno na američkog milijardera Džordža Soroša, za kojeg je kazao da se meša u sve moguće stvari širom sveta.
Pored toga, Putin je odbacio i optužbe da je u Rusiji uspostavio autoritarni sistem istakavši da „nema nikakve sumnje u demokratiju u Rusiji“.
Upitan zašto nijednom nije pomenuo ime svog protivnika na ovogodišnjim predsedničkim izborima Alekseja Navaljnog, Putin je odgovorio da „kada neko postigne određenu snagu kod birača, onda postaje neko sa kim i vlada mora da razgovara i pregovara“.
„Ali ako neka politička snaga osvoji samo nekoliko procentnih poena, ili čak par promila, šta onda s tim? Šta da radimo sa takvim klovnovima“, zaključio je Putin.
