Oligarh i politički aktivista Džordž Soroš izjavio je tokom obraćanja na sednici Saveta Evrope za međunarodne odnose u Parizu da se svet približava finansijskoj krizi ogromnih razmera i da je sve što je moglo da pođe naopako — pošlo naopako, a da će nadalje biti samo još gore.
„S jedne strane, u globalizovanom savremenom svetu velika finansijska kriza je veoma loša vest za sve, pošto teško da neko može od toga da se izoluje, ali s druge strane, ne možemo da ne primetimo da, u slučaju Rusije, konkretni interesi zemlje ne samo što se ne poklapaju s interesima američkog oligarha nego su im često i dijametralno suprotni“, navodi Ivan Danilov, autor bloga „Krimzon alter“.
Soroš, iako nije poklonik ruske književnosti, postarao se tokom svog nastupa da ukaže na to ko je za sve kriv i da predloži svoj recept za spas, navodi autor.
Kao krivca za sve nedaće i probleme Soroš je označio Donalda Trampa lično, zbog čijih je dejstava urušen transatlantski savez SAD i Evropske unije. Soroš se izrazio prilično jasno: prema njegovom mišljenju, savez koji je u velikoj meri odredio posleratnu sudbinu sveta već je uništen.
„U poslednjih nekoliko sedmica ne samo Evropa nego i čitav svet bili su šokirani dejstvima predsednika SAD Trampa“, istakao je Soroš.
Američki predsednik je, kako primećuje Danilov, uspeo nešto što je izgledalo nemoguće.
„Donedavno je nemoguće bilo pretpostaviti da neko može da ubedi zapadnu zajednicu eksperata da srž svetskog zla nije u Rusiji i da u svetu postoji makar jedan globalni problem čiji autor nije ruski predsednik Vladimir Putin“, navodi Danilov i ocenjuje da je Tramp „blistavo rešio ovaj zadatak i da se, sudeći po ratničkoj retorici, neće zaustaviti na postignutom“.
Tri glavna problema EU po Sorošu
Džordž Soroš je, takođe, izjavio da je Evropska unija u krizi koja preti samom njenom postojanju. „Kada se kaže da je Evropa u smrtnoj opasnosti, to više nije stilska figura. To je surova realnost“, naveo je Soroš.
Prema rečima američkog oligarha, Evropska unija ima tri glavna problema: teritorijalnu dezintegraciju, pogrešnu ekonomsku politiku i izbegličku krizu.
Pod teritorijalnom dezintegracijom on podrazumeva izlazak Velike Britanije iz Evropske unije, što on pokušava da poništi finansirajući uticajne britanske političare koji bi organizovali drugi „bregzit“ i poništili rezultate prvog referenduma.
Pogrešna ekonomska politika je, prema mišljenju Soroša, sve ono što su učinili rukovodstvo EU i Evropske centralne banke nakon krize 2008. godine, kada se Nemačka potrudila da, u skladu s mogućnostima, primora druge članice EU na štednju.
Soroš smatra da bi ispravan izlazak iz ove situacije bio potpuno drugačiji: potrebno je da se Evropa u celini još više zaduži i da utroši novac u obnovu ekonomskog rasta.
On je naglasio da izbeglička kriza i ekonomski problemi u EU stvaraju uslove za rast uticaja lidera kakav je mađarski premijer Viktor Orban, koji ne samo što se suprotstavlja zajedničkim evropskim strukturama vlasti nego pokušava i da postane „zaštitnik svoje vizije hrišćanske Evrope“.
U proteklih nekoliko dana, italijanska politička kriza ponovo je aktualizovala problem evropskog bankarskog sektora. Ako bismo je formulisali grubo i šematski, ona bi se svela na sledeće: za Italiju (i mnoge druge zemlje EU) evrozona je omča oko vrata koja usporava ekonomski rast, jer nema mogućnosti korišćenja valutnog kursa za zaštitu od uvoza i za stimulisanje sopstvenog izvoza, objašnjava Ivan Danilov.
Džordž Soroš insistira na tome da Evropska unija treba pod hitno „ponovo da izmisli sebe“, jer je inače neće biti. On se nada da će sama opasnost od kolapsa „Evropskog projekta“ primorati zemlje EU da odlože na stranu svoje nacionalne interese radi očuvanja saveza.
Nema sumnje da će Soroš i njegove kolege-oligarsi, kao i mnogi evropski političari, učiniti sve da bi primorali evropske zemlje da „ponovo izmisle Evropsku uniju“. A to će učiniti tako da u novoj organizacionoj šemi ne ostane mogućnosti za zaštitu nacionalnih interesa, smatra Danilov.
On navodi da Evropska unija zaista treba da bude ponovo izmišljena, ali ne kao centralizovani „zatvor za države“, nego kao evropska zajednica u kojoj svaka zemlja može da realizuje sopstveni razvojni potencijal.
Upravo u tom kontekstu za mnoge rukovodioce država EU, koje primoravaju da odustanu od suvereniteta i sopstvenih interesa, saradnja s Rusijom može da postane veoma privlačna.
Rusija je svojevrsni „anti-Soroš“, u smislu da uvek priznaje pravo drugih zemalja da imaju i brane sopstvene interese, nudeći saradnju zasnovanu na uzajamnoj koristi i ne tražeći žrtvovanje u ime antihrišćanskih ideala „evropskog projekta“.
Sudeći po tome kako energično evropski lideri, od Emanuela Makrona i Angele Merkel do Bojka Borisova, pokušavaju da poboljšaju odnose s Vladimirom Putinom, Evropa se postepeno odvikava od želje da štiti „interese Soroša“ i vraća se odbrani sopstvenih interesa, zaključuje autor bloga „Krimzon alter“.
