Američka carina od 25 odsto na čelik i 10 odsto na aluminijum, koja je od ponoći stupila na snagu, svakako će imati ekonomske posledice po Evropsku uniju, ali će se, po oceni ekonomiste Mahmuda Bušatlije, neizbežno odraziti i na ukupne odnose Vašingtona i Brisela.
Da SAD neće imati razumevanja za EU kao svog najbližeg saradnika i da ona neće biti izuzeta od carine, bilo je jasno kada je Vašington ocenio da u dugim pregovorima nije dobio trgovinske ustupke Evropljana.
„Sa Evropskom unijom možemo da nastavimo da pregovaramo bez obzira na to da li su tarife na snazi ili ne. Ima mnogo tarifa koje Unija primenjuje na robu iz Sjedinjenih Država. Brisel je bio nepopustljiv u trgovinskim pregovorima“, obrazložio je američki ministar trgovine Vilbur Ros.
Na najavu recipročnih mera EU Ros se nije mnogo potresao, objasnivši da udeo aluminijuma i čelika u trgovini SAD i EU čini tek jedan odsto američke privrede, vredne 18.000 milijardi dolara. Uz to je napomenuo da je u Americi, otkako su početkom marta uvedene tarife, koje su nekima poput EU bile privremeno odgođene, oko 20 postrojenja za čelik ili aluminijum otvoreno ili je obnovilo rad.
„Što se tiče neposredne štete, Evropa će je u svakom slučaju pretrpeti, jer ona nema neku veliku mogućnost da se suprotstavi Amerikancima recipročnom merom pošto bi se ona odnosila uglavnom na proizvode poljoprivrednog karaktera. Amerika više nema čak ni te svoje tradicionalne brendove koji bi mogli da budu razlog za neki jači otpor Evrope“, smatra Bušatlija.
Prema pisanju „Dojče velea“, EU je još ranije Svetskoj trgovinskoj organizaciji dostavila spisak američkih proizvoda na koje bi uvela carinu, na kome su kukuruz, soja, puter od kikirikija, sok od pomorandže, duvan, motori „Harli Dejvidson“, proizvodi robnih marki „Levis“, „Najki“, „Ralf Loren“, „Marlboro“… Ukupna vrednost carine bila bi 1,4 milijarde evra, koliko se procenjuje da će biti šteta evropskih proizvođača zbog američkih carina na čelik i aluminijum.
Bušatlija, međutim, smatra da će, pored ekonomske štete, biti i posledica po ukupne odnose između Vašingtona i Brisela, pogotovo posle povlačenja Amerike iz nuklearnog sporazuma sa Iranom i uvođenja sankcija, zbog čega će cenu platiti evropske kompanije koje tamo imaju velike poslove.
„S obzirom na to da je ekonomija jako vezana za politiku, mogu se očekivati razni potezi pojedinih zemalja EU. Ne svih, jer tu nema saglasnosti kada je Amerika u pitanju. Pojedine zemlje u Evropi polako počinju da se orijentišu prema svom interesu“, ističe sagovornik Sputnjika, ocenivši da je to proces koji je već u toku, koji ne samo da nema razloga da stane, nego, kako smatra, ima razloga da još više deli Ameriku od Evrope.
Bušatlija kaže da sadašnju vlast u SAD ne bi nazvao Trampovom, jer je on samo eksponent partije koja ga je iznedrila. Ona je, kako smatra, proizvod interesa određenih ljudi i u Republikanskoj i Demokratskoj stranci da zatvore svoje tržište.
„I ako išta ima dobro u toj vlasti to je delimični, pa možda i malo dublji razdor između Amerike i Evrope, kao i između Amerike i Dalekog istoka“, kaže Bušatlija. Jer geopolitička karta sveta se apsolutno menja, a Amerika ne može još da savlada tu činjenicu da više nije prva i jedina u svetu, zaključio je on za Sputnjik.