U Beogradu su predstavljene dve knjige — „Epitaf za Bosnu — Bosna posle Alije i Bin Ladena“, stručnjaka za terorizam Dževada Galijaševića i „Kome to smetaju ’mali Rusi‘“, dekana banjalučkog Fakulteta bezbednosnih nauka Predraga Ćeranića.
U istoriji je u kontinuitetu primetna namera Zapada da okruži i porobi Rusiju, a porobljavanje je neoliberalizam prvi put promovisao kao „humanistički diktat“, kaže predsednik Srpskog kulturno-prosvetnog društva „Prosvjeta“ Milimir Mučibabić.
Galijašević i Ćeranić pišu i žive u svetu i okruženju u kome je srpski narod proglašen „malim Rusima“ i stoji na putu planovima Zapada.
„Mi smo, hteli to ili ne, u jednom vrtlogu istorije doživeli to što smo doživeli — razbijanje Jugoslavije na male države koje nemaju identiteta, ni političkog ni drugog, kulturnog posebno. To jeste, zapravo, popločavanje puta ka Bliskom istoku, otvaranje prostora i zauzimanje tuđih prirodnih resursa, kako bi se sa te strane došlo do Rusa“, kaže Mučibabić.
Na prvi pogled, ove dve knjige nemaju ništa zajedničko, dodaje on. Međutim, one se duboko prožimaju, nadopunjuju se i stvaraju sliku o sistemu zapadnog globalizma.
„Majstorstvo autora doprinelo je da izbegnu zamku da ostanu na empirijskom nivou. Postavili su jedno objektivno, stručno, naučno kazivanje čiji smo svedoci i učesnici. To su uradili dobro i, gle čuda, iz druge srpske prestonice dolaze ljudi koji su na svakodnevnom ispitu prevrednovanja tih empirijskih datosti. Što bi se reklo, na izvoru su konflikta, a bez mržnje su. Dakle njih zov za istinom usmerava na racionalno promišljanje“, kaže Mučibabić.
Obe knjige predstavljaju zbirke eseja, komentara i analiza koji su u javnost prvi put ušle preko portala „Fonda strateške kulture“, koji je prestao sa radom decembra prošle godine, kaže analitičar Aleksandar Pavić.
„Imao sam tu čast i privilegiju da sve članke prvo ja pročitam pre nego što se pojave na sajtu. To je bila privilegija ne samo zbog toga kako oni pišu, nego zato što sam se osećao kao šef neke države kada ujutru dobije svoj bezbednosno-obaveštajni izveštaj. Toliko su ti tekstovi bitni; to nije puka analitika, oni se bave time kako stvari stvarno funkcionišu“, kaže Pavić.
Autori ne samo da pominju imena aktuelnih aktera, već i onih koji se danas nalaze u senci i očekuju da u jednom trenutku budu, kako Pavić kaže, rehabilitovani i da se na političku scenu vrate. Takođe, govore o silama i uticajima koji nisu očigledni čak ni većini stručnjaka, što je jako potrebno da bi se razumela dešavanja u regionu i svetu, kaže Pavić.
Knjige je izdala izdavačka kuća „Filip Višnjić“.