Za ambiciozan plan vraćanja u život našeg vodnog saobraćaja potreban je moćan investitor. U našem slučaju, kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Plan je da bi u Srbiji već krajem naredne godine mogla da počne gradnja novog terminala za pretovar robe u Luci Smederevo, a sredinom 2020. godine i izgradnja nove Luke Beograd kod Pupinovog mosta, potvrdio je za Sputnjik pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Veljko Kovačević.
Memorandumu o razumevanju i saradnji na projektima razvoja rečnih luka između Vlade Srbije i kompanije „Dubai port vorld“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je potpisan pre nekoliko dana, najavio je neke nove vetrove na Dunavu.
Činjenica da vodni transport čini oko 10 odsto ukupnog u Srbiji u odnosu na 15 odsto koliko je to u EU, jasno pokazuje da nismo iskoristili preduslove koje imamo zahvaljujući odličnom geografskom položaju, a pre svega 558 kilometara dugom toku Dunava kroz Srbiju.
Republika Srbija je do kraja osamdesetih godina prošlog veka bila jedan od lidera u rečnom transportu u Evropi. Godišnje se prevozilo oko 20 miliona tona robe Dunavom i blizu pet miliona tona Savom, dok su srpske luke godišnje beležile blizu 12 miliona tona pretovara. Nakon toga su usledile ’90. godine, koje su obeležile sankcije i međunarodna izolacija, da bi period nakon 2000. godine privatizacija proizvela katastrofalne posledice po ukupan razvoj vodnog saobraćaja, kažu u Ministarstvu.
Otuda i ocena da bi rečni transport do 2025. godine trebalo da čini 18 odsto ukupnog u Srbiji nije nerealan, naravno uz neophodna značajna ulaganja, kaže Kovačević.
„Krajnji cilj je da Srbija postane jedna od tri vodeće zemlje u Evropi kada je u pitanju vodni transport, što je ona nekada davno i bila“, ističe sagovornik Sputnjika.
Rečne luke, kao glavna čvorišta u transportnoj mreži zemlje, u kojima se povezuju vodni i kopneni putevi, trebalo bi da budu jedan od najvažnijih faktora razvoja privrede u njihovom zaleđu, a time i celog regiona. Većina luka u Srbiji, a devet ih je na Dunavu koje su otvorene za međunarodni saobraćaj i dve na Savi za domaći, trenutno, međutim, ne ispunjava tu funkciju. Zbog nedostatka novca za održavanje infrastrukture i opreme, odnosno pretovara i skladištenja tereta, ovakve kakve su sada po oceni stručnjaka sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu nedovoljno su efikasne.
Da su vlada i resorno ministarstvo promenili pristup ovoj grani saobraćaja jasno je bilo kada je 2015. usvojena Strategija razvoja vodnog saobraćaja za period do 2025. godine, kojom je predviđeno da ukupna vrednost projekata koji su započeti ili čija je realizacija planirana u tom periodu iznosi 202,5 miliona evra. A to je čak 11 puta više nego u periodu od 2.000. do 2015.
„Nama su dva apsolutno najznačajnija projekta izgradnja novog terminala u Luci Smederevo i potpuno nova luka u Beogradu“, ističe Kovačević, ukazujući da Republika Srbija planira da u naredne četiri godine investira preko 120 miliona evra u njih.
Kada je u pitanju luka u Smederevu, osnovni cilj je da već krajem sledeće godine započnu radovi na terminalu kako bi se omogućio pretovar pet miliona tona raznih vrsta takozvanog rasutog i generalnog tereta koji generiše privreda koja se nalazi u zaleđu te luke, kako u Braničevskom, tako i u Južnobanatskom i Podunavskom okrugu, koji su već danas u velikoj meri vezani za luku Smederevo, objašnjava pomoćnik ministra. Sadašnja struktura te luke, kako napominje, ne može da odgovori na sve zahteve koje industrija nameće. Radovi bi, kaže Kovačević, trebalo da budu završeni do sredine 2021. godine.
Procenjena vrednost radova na izgradnji terminala u smederevskoj luci je 93 miliona evra, a vrednost lučke infrastrukture, čija je izgradnja obaveza Republike Srbije iznosi 43 miliona evra. U toku su pregovori sa Evropskom investicionom bankom o finansiranju pedeset odsto vrednosti radova, dok će se druga polovina finansirati iz budžeta. Izvođač radova i nadzora bio bi izabran po sprovedenom međunarodnom tenderu.
Drugi izuzetno važan projekat je, kaže sagovornik Sputnjika, izgradnja nove luke u Beogradu, dva kilometra uzvodno od Pupinovog mosta.
„Imamo situaciju da je postojeća luka u Beogradu usled razvoja grada postala okružena urbanom sredinom i ne može dalje da se razvija. Njen vlasnik, koji je u procesu privatizacije kupio tu luku i zainteresovan je za njen razvoj i sve je to nametnulo rešavanje problema jer bi Beograd, u suprotnom, bio jedini podunavski glavni grad bez luke, što bi bilo i suprotno propisima EU“, ističe pomoćnik ministra za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu. On napominje da bi prema EU uredbi o transevropskoj transportnoj mreži Luka Beograd trebalo da bude jedna od glavnih na Dunavu.
/>„Sama gradnja trebalo bi da počne nakon sprovedenog tendera. Očekivanja su da izgradnja krene u drugoj polovini 2020, koja bi trajala oko dve godine“, precizirao je Kovačević.
Srbija će u taj poduhvat uložiti 90 miliona evra, a izgradnjom te luke bi se stvorilo čvorište koje bi omogućilo povezivanje drumskog, železničkog (pruga Budimpešta—Beograd—Solun), vazdušnog i vodnog transporta.
U njenom zaleđu je planirana izgradnja industrijskog parka. Pored ova dva velika projekta, Ministarstvo u saradnji sa Agencijom za upravljanje lukama, planira da realizuje i razvoj infrastrukture u lukama Bogojevo, Prahovo i Novi Sad.
Uz realizaciju projekta razvoja plovnih puteva koji podrazumeva da već idućeg meseca počnu radovi na otklanjanju šest kritičnih sektora na Dunavu, od Beograda do Bačke Palanke, kao i da do kraja ove godine uvedemo elektronski sistem obeležavanja plovnih puteva, Srbija bi u dogledno vreme, a najkasnije do 2021. ponovo mogla da se vrati među lidere u rečnom transportu u Evropi, kaže Kovačević za Sputnjik.
