O Dunavu je spevano mnogo pesama, ali o svoj lepoti ova reka uvek je govorila više od svih stihova. Oni koji je poznaju kažu da je najlepša u suton, kada je, kako kažu, „ne diraju ljudi“. Pomalo divlji a u isto vreme pitom, Dunav je najlepši u predelu Đerdapske klisure, druge po veličini klisure na svetu. U Srbiji, na obalama Dunava, velikog evropskog koridora čiji se dan obeležava 29. juna, sve je veći broj turista iz inostranstva koji otkrivaju prirodne i istorijske lepote ove reke.
U ime promocije domaćeg turizma „Moja Srbija“, ministra turizma i trgovine Rasim Ljajić i direktor Turističke organizacije Srbije Gordana Plamenac, obišli su Đerdapsku klisuru u nameri da prikažu domaćim i stranim turistima sve lepote Dunava. Ljajić je ovom prilikom promovisao i vaučere za sve one koji reše da letuju u Srbiji. U to ime Ljajić je rekao da za učešće u programu podrške domaćem turizmu prijavilo se više 90 hotela i drugih ugostiteljskih objekata.
„Do danas se za program koji omogućava da domaći turisti uz vaučere od 5.000 dinara ostvare popust pri letovanju, prijavilo više od 90 hotela i drugih ugostiteljskih objekata“, rekao je Ljajić tokom krstarenja Đerdapskom klisurom, povodom Međunarodnog dana Dunava.
Ministar turizma Srbije napomenuo je da se najviše prijavilo ugostitelja iz centrale Srbije, a najmanje iz Vojvodine, i dodao da je država obezbedila novac za subvencionisano letovanje uz vaučere od po 5.000 dinara za 100.000 građana.
Direktorka Turističke organizacije Srbije Gordana Plamenac rekla je da je Dunavom u Srbiji prošle godine krstarilo 60.000 turista, ali da su potencijali mnogo veći, za šta je potrebno unaprediti infrastrukturu.
„Tokom promocije letovanja u Srbiji turistički karavan proći kroz deset gradova“, istakla je ona.
Najveća rečna klisura Evrope, Đerdap, milenijumima magično privlači ljude iz svih krajeva sveta. Čudesni pejzaži u neku ruku su i svedoci nastajanja prve civilizacije u Evropi. Đerdapska klisura je nastala u prastaro doba kada se zbog velike geološke kataklizme taj deo Karpatskog masiva rascepio i razmakao. Kroz ovaj rascep isteklo je Panonsko more u Crno more.
Na izlasku iz Đerdapske klisure Dunav se naglo širi. Kada je vodostaj nizak stene štrče iz vode, pa je utisak da se lako skačući sa jedne na drugu može preći do Rumunije. Đerdapsku klisuru zovu i „Gvozdena vrata“, a sastoji iz više delova; Gornja klisura, Gospođin vir, Veliki i Mali kazan i Sipska klisura, koji su međusobno razdvojeni tesnacima.
U Gospodinom viru je Dunav najdublji 82 metra, što je i jedna od najvećih rečnih dubina u svetu. Ali najlepši prizori su u Kazanu. Stene se uzdižu ka nebu i do 300 metara iznad vode, a Dunav menja svoju širinu, tako da njegovo korito ovde ima oblik posude nalik kazanu, po čemu je ovaj deo i dobio ime.
Bogata istorija potkrepljena je kulturno-istorijskim spomenicima poput Lepenskog vira, rimskog puta, tvrđava… Dunav prolazi kroz 14 zemalja, koje su potpisnice Konvencije o saradnji i zaštiti. Dužina Dunava od Švarcvalda do Crnog mora je 2.888 kilometara. Povezuje 100 miliona ljudi, a Dan Dunava u Evropi prvi put je obeležen 29. juna 2004. godine.
