Naime, obnova Bogoslovije je bila neophodna jer su u martovskom pogromu 2004. zapaljeni svi njeni objekti kao i objekti pravoslavne crkve u Prizrenu.
Prema rečima prorektora Bogoslovije, oca Andreja, obnove zgrade je završena još 2016. godine, iako je sa radom krenula još 2011. godine, od kada radi u punom kapacitetu, kako po pitanju broja profesora, tako i đaka.
„Ove godine ispraćamo treću generaciju maturanata obnovljene prizrenske Bogoslovije. Reč je o petogodišnjem obrazovnom programu. Naši đaci trenutno studiraju širom sveta, ali i Srbije — mnoštvo ih je na fakultetima u Beogradu, ali pojedinci su sa studijama otišli i u Atinu, Solun, a stigli su čak i do Amerike. Videćemo gde će put naneti i druge naše đake“, kaže za Sputnjik otac Andrej.
Na današnji dan, kako navodi, obeležava se imendan Bogoslovije, budući da se zove po svecima Ćirilu i Metodiju, koji se slave širom slovenskog sveta. „Oni su očevi slovenske pismenosti, a za nas je i iz tog aspekta važan praznik“, navodi.
Osvrćući se na samu proslavu, otac Andrej ističe da je bila velika čast što je iz Argentine doputovao i novoizabrani buenosajreski vladika Kirilo, koji takođe danas obeležava imendan, tako da je svojim prisustvom uveličao proslavu.
Proslava je, kako prepričava, počela u crkvi, nakon čega je održan program koji su priredili đaci, a posle toga bio je organizovan zajednički ručak. Mnoštvo je prijatelja posetilo Bogosloviju, dodaje, među kojima i predstavnici pokrajinske vlade, profesori učiteljskog fakulteta koji je nekada bio u Prizrenu, a sada je u Kosovskoj Mitrovici, a pored mnogobrojnih građana proslavi su prisustvovali i predstavnici Kancelarije za Kosovu i Metohiju.
Kako je obeležen Dan slovenske pismenosti u Rusiji
Svečanom službom u Hramu Hrista Spasitelja u Moskvi obeležen je Dan slovenske pismenosti i kulture. Liturgiju su služila dva patrijarha — moskovski i cele Rusije Kiril i srpski Irinej, kao i nekoliko desetina episkopa, uključujući i predstavnike pomesnih crkava pod Moskovskim patrijarhom. Služba je bila posvećena sećanju na slovenske prosvetitelje — braću Ćirila i Metodija.
Naime, Konstantin, odnosno Kiril, i Metodije su 863. godine uredbom vizantijskog cara sastavili slovensku azbuku i preveli hrišćanske knjige. Ćirilo je preminuo u Rimu u 42. godini, gde je sahranjen u Crkvi Sv. Klimenta, dok je Metodije kao episkop umro u Moravskoj u svojoj 60. godini.
Inače, povodom praznika jutros su predstavnici Ruske pravoslavne crkve zajedno sa ambasadorima slovenskih zemalja položili cveće na Spomenik svetim Ćirilu i Metodiju na Slovenskom trgu u Moskvi. Manifestaciji su tradicionalno prisustvovali predstavnici ambasada Bugarske, Belorusije, Grčke, Mađarske, Makedonije, Poljske, Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Češke i drugih zemalja.
Nakon svete liturgije, svečano obeležavanje preselilo se na Crveni trg, gde je održan glavni događaj — nastup mešovitog hora, profesionalnih kolektiva i svih onih koji su došli na praznik. Ideja je bila i da ovaj događaj ujedini različite regione, tako da je na moskovski Crveni trg bio povezan video-mostom sa ruskim gradom Krasnodarom, ali i sa Srbijom i Bugarskom.
Iz tog razloga na Crvenom trgu je publika bila u prilici da vidi i snimak pesme „Tamo daleko“, koju su 19. maja ispred Hrama Svetog Save u Beogradu izveli združeni horovi Srbije, pod dirigentskom palicom maestra Bojana Suđića, potpomognuti ruskim ambasadorom u našoj zemlji Aleksandrom Čepurinom.
