Odbijanje EU da otvori pristupne pregovore sa Albanijom nije samo naljutilo albanskog premijera Edija Ramu, nego i čitav albanski korpus u regionu.
Albanski mediji iz regiona prenose ujednačene reakcije na vest sa kojom se Rama vratio sa Samita EU i Zapadnog Balkana održanog u Sofiji, postavljajući isto pitanje: zašto Albanci nisu podobni za EU? Ima, doduše, i onih koji krive lično Ramu za to, smatrajući da EU ne želi Ramu, a ne same Albance.
Najveća opoziciona stranka u Albaniji već je za subotu najavila proteste protiv Rame, ali i EU, a ondašnji analitičari potez Evrope tumače kao stav da „albansko nacionalno telo ne žele da vide u svojim redovima, jer se plaše da u svoje okrilje prihvate najmnogoljudniju naciju na Balkanu“.
Iako je sam Rama posle prvobitne reakcije spustio loptu i rekao da će nastaviti da razgovara sa EU, ostatak albanskih političara, pre svega iz okruženja Albanije, to nisu lako preboleli, jer otvaranje evropskih vrata matičnoj državi, otvara vrata i njima njihovim političkim aspiracijama.
U albanskim medijima su se sporadično pojavile i najave da bi lako moglo da se desi da u svim oblastima gde žive Albanci budu održani masovni protesti protiv EU, što bi, kako ocenjuju njihovi analitičari, „zbog nagomilanog besa“ moglo da preraste u nešto mnogo ozbiljnije.
Da li Albanci, bilo uz blagoslov Rame ili njegovih protivnika, mogu da se „osvete“ EU i kuda bi mogao da nas odvede veliki „albanski bunt“, ako bi do njega došlo, kako se spekuliše po medijima na albanskom? Da li deo tog bunta može biti ujedinjenje Albanije i Kosova, ali van EU, kao što je Rama svojevremeno predlagao?
Demo Beriša, predsednik udruženja Matica Albanaca iz Novog Sada, kaže da nije siguran da u ovom trenutku postoji takva politička snaga koja bi izazvala bilo kakav bunt, ili takve proteste u albanskom telu.
„Međutim, sigurno je da se radi od diskriminaciji jedne nacije koja živi na evropskim prostorima. Moje mišljenje je da ne može doći do nekih ekstremnih poteza po Evropu, ali da će nezadovoljstvo imati posledice, u smislu da će doći do određenih poremećaja pre svega u Albaniji“, kaže Beriša.
On dodaje da kosovski problem može da podgreje postojeće turbulencije u Albaniji, ali napominje i da je i drugim zemljama u okruženju iz Sofije poslata slična poruka kao i Tirani što se tiče evrointegracija. Prema Berišinom mišljenju, to znači da sve o čemu se sada spekuliše više ima propagandnu svrhu, a ne stvarnu nameru.
Politikolog dr Jelena Vukoičić podseća da stvari u svojim rukama drži Amerika, a ne albanski politički korpus na Balkanu.
„Albanske političke elite stalno koriste tu politiku pretnji, ucena i pritisaka, a pominju stvaranje ’velike Albanije‘. Mi smo više puta od samog Rame čuli da će se ujediniti sa Kosovom, ako ne u EU, onda van nje. Međutim, Albanci imaju svest o tome da su sve što su dobili dobili zahvaljujući Amerikancima, što znači da moraju i da ih slušaju. Drugim rečima, nema albanske snage na Balkanu, već je to američka pesnica, koju oni koriste za obračun sa drugim silama, ali za svoje svrhe. Zato mislim da Albanci ne bi smeli da krenu samostalno u neku avanturu. Pretnje i umereni protesti su jedno, ali velikoalbanska avantura, bez zelenog svetla iz Amerike, u ovom trenutku mislim da ne može da se desi“, veruje naša sagovornica.
Ona naglašava da su Albanci na Balkanu, zbog odnosa koji prema njima imaju Amerikanci, generalno navikli da uglavnom dobijaju razne političke povlastice. Ovoga puta su nezadovoljni jer su očekivali mnogo više. Vukoičićeva ističe i da je albanska nacija najmlađa, ali i da živi u najnerazvijenijim područjima na Balkanu, kao i da imaju najveću stopu nezaposlenosti. Upravo to ekonomsko nezadovoljstvo, koje tamo vlada, navodi ona, jeste i razlog za sva druga nezadovoljstva, ali i poteze koji mogu da se dese u budućnosti.
„Ako ova situacija sa ervointegracijama, a bez ekonomske perspektive u kojima Albanci egzistiraju, bude nastavljena u narednim godinama, onda je veliko pitanje do čega to može da dovede. Jer oni žive na više teritorija i država van Albanije, a nisu uspeli da razviju ni društvo ni uslove života za mladu populaciju. Amerikanci nisu, bar do sada, ostvarili obećano i to može da stvori osnove da u nekom trenutku uđu u avanturu stvaranja ’velike Albanije“, napominje Vukoičićeva.
Naša sagovornica kaže da u nekim trenucima ima utisak da Evropa, iako stalno govori da nema promena granica na Balkanu, u stvari čeka da Balkan sam reši to pitanje.
