Albanski premijer Edi Rama izjavio je u Prištini povodom desetogodišnjice jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova da bi Kosovo i Albanija trebalo da imaju zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, ali je izneo i jednu novu ideju —o zajedničkom predsedniku kao simbolu nacionalnog jedinstva i zajedničke nacionalne bezbednosne politike.
Koliko u ovim rečima ima retorike, a koliko je priča realna?
Profesor Prištinskog univerziteta Beljuj Bećaj kaže da se nada da je Rama ovo rekao samo u kontekstu neke vrste pritiska na Evropsku uniju, s obzirom da je ranije najavio da ukoliko EU ne ubrza proces integracija sa Kosovom, onda će se razmišljati o alternativi, to jest, o spajanju Kosova i Albanije. U suprotnom, dodaje naš sagovornik, insistirati na jednoj ideji tako zastareloj u 21. veku je — poraz razuma.
„Imam osećaj da se krišom planira stvaranje etničkih država umesto da se planira racionalno funkcionisanje samostalnih država naroda, koje imaju u okviru svojih granica i druge nacionalnosti“, veruje Bećaj.
Naš sagovornik napominje da je logika nacionalnih država zastarela u kontekstu današnjih okolnosti i da bi ona verovatno u dugoročnom procesu imala dalekosežne posledice.
„Jednostavno, ne mislim da treba razmišljati o etničkim država jer perspektiva globalizma se ne sastoji u jednoj naciji, nezavisno od toga da li se radi o Kinezima ili Srbima i Albancima, već o multietničkoj i multikulturnoj zajednici. Tako gledano, mislim da nacionalni predsednici ovom tezom predstavljaju zastareli cilj“, kaže Bećaj.
Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka uveren je da je Ramina izjava uzrokovana zbog nezadovoljstva Strategijom EU za Balkan, koja je nedavno prezentovana a u kojoj su samo Srbija i Crna Gora dobile otvorenu perspektivu ulaska u EU. Rama sada nastoji da pokaže da će se nestabilnost nastaviti u ovom regionu ukoliko i Albanija na neki volšeban način ne dobije brzu ulaznicu u EU.
„Njegova izjava je vrlo opasna i štetna jer dolazi u trenutku najvažnijih pregovora između Beograda i Prištine i on na ovaj način šalje jasnu poruku da u budućnosti, ako Kosovo dođe u mogućnost da ima zasebno mesto na međunarodnom planu, da će to mesto imati zajedno sa Albanijom“, objašnjava Surlić.
On ne veruje da bi ovakve izjave mogle da pokrenu ekstremne grupe, ali podseća na činjenicu da je Rama vrlo sklon da, kad god ima neki unutarpolitički problem, posegne za političkim poenima nekim savezništvima sa albanskim političkim liderima van Albanije.
„Jednostavno, on hoće da pokaže da je on čuvar celokupnog albanskog naroda i kako bez obzira na neku buduću evropsku perspektivu sebe smatra zaštitnikom Albanaca, ma gde oni živeli“, smatra Surlić.
Rama je rekao da su Kosovo i Albanija danas dve formalno odvojene administrativne realnosti, ali da su deo zajedničkog istorijskog narativa, ujedinjenog nacionalnog osećanja i neodvojivog političkog interesa.
Najavio je intenziviranje saradnje Prištine i Tirane u svim oblastima, kao i stvaranje jedinstvenog obrazovnog sistema. Takođe je rekao da će Kosovo i Albanija imati jedinstven carinski sistem i zajedničko trgovinsko i ekonomsko tržište zahvaljujući uspešnom procesu regionalne integracije.
Rama se u govoru osvrnuo i na odnose Kosova i Srbije rekavši da treba da žive kao dva naroda u dobrosusedskim odnosima i kao neodvojiv deo Evropske unije. Ideja albanskog premijera Edija Rame o jednom zajedničkom predsedniku Albanije i Kosova nije se svidela ni kosovskoj opoziciji. Tako šef opozicionog Demokratskog saveza Kosova Avdulah Hoti, smatra da je ovakav retorika pokazala manjak poštovanja prema težnjama građana Kosova — ’Kosovara‘ za nezavisnom državom integrisanom u Evropsku uniju i NATO“, piše prištinska „Koha“.
