Ovo je nije prvi poziv da se novi most na Krimu sruši. Ranije je i jedan američki novinar pozvao ukrajinske vlasti da ga bombarduju.
Međutim, ruski vojni eksperti tvrde da je to nemoguće učiniti, jer se most čuva sa mora, vazduha i kopna. Kako navode, u te svrhe je angažovan deo borbenih aviona, deo zenitno-raketne vojske, na primer, sistemi S-300 i S-400, koji to neće dopustiti. Četvrta armija protivvazdušne odbrane i Ratnog vazduhoplovstva Rostova na Donu štite Krimski most kao objekat od visokog značaja, tako da „ni muva ne može da proleti“.
Objekat je, kako dodaju stručnjaci, zaštićen mnogofunkcionalno i ima svoj komandni punkt, gde se slivaju sve informacije.
Analitičari navode da su se stručnjaci, čak i pre početka izgradnje mosta, bavili bezbednosnim pitanjima, uključujući i moguće provokacije tokom njegove izgradnje. Zbog svega toga je, kako ističu, odbrana mosta u, svakom slučaju, obezbeđena.
Ako se govori o potencijalnoj pripremi terorističkih napada na Krimski most, eksperti veruju da će za to biti angažovane specijalne snage i sredstava, a u svakom trenutku može se izdati i komanda za jačanje zaštite mosta.
Vojni analitičari naglašavaju da Rusija ima dovoljno snage i sredstava da spreči incidente u tom regionu.
S druge strane, politikolozi upozoravaju da će ukrajinske vlasti i dalje raditi na destabilizaciji situacije na krimskom poluostrvu.
„Ukrajinske vlasti će najverovatnije i dalje pokušavati da destabilišu situaciju na Krimu kroz ubacivanje ekstremista i subverzivnih grupa. Međutim, mislim da oni nemaju resursa za stvarne akcije, veće od onih kao što su, na primer, oštećenje dalekovoda ili gasovoda“, kaže za Sputnjik politikolog i publicista Vladislav Gulevič.
Pretnjom dižu rejtinge
Analitičar smatra da ukrajinski poslanik Igor Mosijčuk takvim pretnjama pokušava da podigne svoj rejting u zemlji.
„Što se tiče samog Mosijčuka, on se odavno nije pojavljivao i iznenađivao publiku takvim šokantnim izjavama. Mislim da, dajući takve izjave, on kao radikal pre svega računa na privlačenje onih birača koji redovno glasaju za nacionalističke snage. Na taj način želi da podigne svoj rejting, da podseti na sebe, pošto su ga poslednji događaji bacili u senku“, ocenio je Gulevič.
Podsetimo, poslanik Vrhovne rade Ukrajine Igor Mosijčuk zapretio je uništavanjem Krimskog mosta, koga on naziva Kerčkim. On je taj most proglasio „neprijateljskom infrastrukturom“, jer, kako je naveo, povezuje okupiranu teritoriju sa kopnenim delom „zemlje-agresora“.
Most preko Kerčkog moreuza je najduži u Rusiji i celoj Evropi, a njegova dužina iznosi 19 kilometara. Drumski saobraćaj preko mosta krenuo je šest meseci pre prvobitno postavljenog roka.
Krim je postao sastavni deo Rusije u martu 2014. nakon referenduma održanog nakon državnog prevrata u Kijevu. Velika većina stanovnika poluostrva, skoro 97 odsto njih, glasala je za ujedinjenje sa Rusijom.
