Prema rečima Radeva, stremljenja Sofije se ne razlikuju mnogo od namere Berlina da realizuje „Severni tok 2“. Saradnica Sputnjika i stručnjak za energetska pitanja Jelica Putniković naglašava da treba imati u vidu da se primakao kraj 2019. i da su svi počeli ozbiljno da razmišljaju o tome šta će biti kada Rusija prestane da transportuje sav gas kroz ukrajinske gasovode koji je ranije transportovala.
„Izgrađen je prvi krak ’Turskog toka‘, gradnja drugog je tek započeta i sada je njima ključni momenat da oni pokušaju da ubede Rusiju da umesto do Turske ta druga cev krene ka Bugarskoj, jer je zapravo trasa turskog toka jednim delom kroz Crno more ista kao i trasa nekadašnjeg projekta gasovoda ’Južni tok‘“, objašnjava Putnikovićeva.
Na pitanje kako će Bugarska izbeći dozvole EU zbog kojih je i propao poslednji pokušaj izgradnje „Bugarskog toka“, Putniković kaže da su se u međuvremenu svi pomalo opametili.
„Kada su Bugari pod uticajem Brisela i SAD pokvarili projekat ’Južni tok‘, Rusija se dogovorila sa Turcima da grade gasovod ’Turski tok‘. Bilo je i tu problema, političkih trzavica i obaranje ruskog aviona, pa se u jednom trenutku odustalo i od gradnje ’Turskog toka‘, ali je sada najnoviji plan da će se do Turske umesto četiri cevi, graditi dve. Jedna će ići za turske potrošače, a jedna za evropske. Međutim, da bi od Turske taj gasovod išao do evropskih potrošača, opet je Bugarska ključna na tom putu“, kaže Jelica Putniković.
Ona dodaje da, kada je propao „Južni tok“ i kada su Bugari videli da su loše procenili svoju poziciju, uvideli su da nemaju alternativu za ruski gas, njihov premijer Bojko Borisov počeo je da priča da bi Bugarska mogla da napravi gasni hab, isto ono što Rusi nude u Turskoj. „Eventualno bi sada ova druga cev koja je počela da se polaže u Crno more mogla da skrene ka Bugarskoj ka tom nuđenom gasnom habu. Zanimljivo je da je Bugarska od Evropske unije već dobila pozitivne ocene toga da bi mogao da se napravi terminal na njihovoj obali Crnog mora ali je pitanje kako će dalje da se gas transportuje“, kaže naša sagovornica.
Putnikovićeva tvrdi da je očigledno da su Rusi shvatili da neće dobiti od Evropske unije izuzeće za gradnju gasovoda preko Balkana do Mađarske i dalje do Austrije i u međuvremenu je počela priča i sa Bugarskom, i sa Srbijom, i sa Mađarskom da se sarađuje na poboljšanju gasne infrastrukture i da je onda na Bugarskoj da i ona nađe modalitete njegovog finansiranja.
Naša sagovornica kaže da je zapravo sada ključno pitanje hoće li Brisel i dalje slušati naloge iz Vašingtona ili će jednostavno shvatiti da je njihovim potrošačima u ovom delu Evrope veoma potrebna energetska stabilnost i sigurnost za snabdevanje gasom.
