O tome kome predstojeći izbori smetaju i šta će njihov rezultat doneti Venecueli, zemlji koja je u dubokoj političkoj i ekonomskoj krizi i koja grca pod američkim sankcijama, u emisiji „Sputnjik intervju“ razgovarali smo sa prof. dr Dušanom Vasićem, bivšim ambasadorom u više zemlja Latinske Amerike i profesorom Fakulteta za poslovne studije i pravo.
Prema njegovim rečima, ove izbore prati jaka kampanja grupe zapadnih zemalja, na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama, koja se protivi izborima jer smatra da su nefer. SAD su čak pozvale zemlje Latinske Amerike da ukinu vize funkcionerima i zvaničnicima Venecuele i da spreče bilo kakvu finansijsku podršku toj zemlji.
„Očigledno je da su ekonomski rat i elementi ekonomske blokade nešto na čemu SAD insistiraju. Pod pritiskom Vašingtona čak jedanaest država Latinske Amerike iz takozvane ’Grupe Lima‘ nedavno su usvojile deklaraciju u kojoj su izrazile nezadovoljstvo pripremama za izbore u Venecueli, smatrajući ih nelegitimnim. Te zemlje su ili proamerički orijentisane, ili se i same nalaze pod takvim pritiskom SAD da im je bolje da podrže nešto što ide u pravcu udara na druge zemlje, nego da se i same nađu na meti Vašingtona. Pored tih zemalja izborima se protive Kanada, Španija i Evropska unija. Ipak, treba imati u vidu da saopštenja EU ipak ostavljaju utisak nešto mekšeg stava prema Venecueli od onoga koji zastupaju SAD“, objašnjava Vasić.
Naravno, dodaje naš sagovornik, u svetu, pa i u samoj Latinskoj Americi, ima zemalja koje imaju hrabrosti da podrže dešavanja u Venecueli i koje priznaju legitimitet predsedničkih izbora. To su pre svega Kuba, Bolivija, Ekvador i Urugvaj, kao i neke države Latinske Amerike koje iako se nisu javno izjasnile, uvažavaju nezavisnost i slobodu izbora građana Venecuele.
„Turska je takođe dala podršku Venecueli, što je i razumljivo jer se Ankara našla u situaciji da sada i prema njoj SAD zagovaraju ne tako dobronameran odnos. Naime, Turska podržava Palestinu i ogorčena je zbog izmeštanja Ambasade SAD iz Tel Aviva u Jerusalim, pa turski predsednik koristi priliku da pokaže Amerikancima da na isti način gleda na njihove pokušaje u Latinskoj Americi. Takođe, Rusija, Kina i Indija su tradicionalno države koje se protive mešanju u unutrašnje stvari ostalih zemalja i one sigurno neće slediti put pritiska na Venecuelu i poštovaće svaku odluku naroda te zemlje“, napominje Vasić.
Kako kaže, građani Venecuele u nedelju će birati između četiri kandidata, a najveće šanse za pobedu ima dosadašnji predsednik Nikolas Maduro, koji nastupa u ime koalicije u kojoj je osam partija, od njegovih socijalista, preko Komunističke partije i još nekoliko socijalističkih, radničkih partija.
„Ako Maduro pobedi nema sumnje da će se kriza nastaviti i da će Sjedinjene Američke Države pojačavati ekonomski pritisak na Venecuelu, pa čak i prema državama koje sa njom imaju razvijenu ekonomsku saradnju. U tom smislu treba podsetiti se da preko 90 odsto prihoda u budžet Venecuele sliva od izvoza nafte, a od prerađene nafte jedna trećina se izvozi u SAD, što su ogromne količine. Dakle, mogućnosti SAD da utiču na ekonomiju Venecuele su velike, ali se ipak nadam da će taj narod i dalje uživati podršku nekih drugih zemalja i uspeti da sačuva nezavisnost i ekonomsku slobodu“, ukazuje Vasić.
Drugi mogući pobednik na izborima za šefa države je Anri Falkon, advokat i nekadašnji „čavista“, koji je u mladosti bio privržen Ugu Čavesu, ali mu je kasnije postao politički protivnik.
„On je u dva navrata bio guverner Lare, jedne od 30 provincija u Venecueli koje imaju status država, a na ovim izborima iza njega stoje tri političke stranke. Falkon je inače bio jedan od najuticajnijih ljudi u opoziciji koja bojkotuje izbore, ali je uprkos tome ipak odlučio da na njima učestvuje. To će ga koštati dela opozicionih glasova, ali on sa druge strane može da računa na podršku jednog dela ’čavista‘, onih koji smatraju da ih je Maduro razočarao i da nije ispunio ono što je Ugo Čaves planirao. Njegova popularnost raste u poslednjih desetak dana i nije isključeno da pobedi Madura”, primećuje Vasić.
Na pitanje da li bi Falkon na mestu predsednika Venecuele bio prihvatljiviji Sjedinjenim Američkim Državama od Madura, Vasić kaže da bi za njih to bio dragoceni pomak.
„Falkonova pobeda značila bi da je levičarski režim ’skinut‘ sa trona i poslat u istoriju. Međutim, s obzirom na to da dobar deo Udružene demokratske opozicije nije uz Falkona, mislim da bi u tom slučaju interes SAD i njihovih saveznika bio da se vrši pritisak na vladu Falkona, pa čak i na vladu Madura ukoliko bi on pobedio, da se napravi jedna mešovita, prelazna vlada, koja bi u određenom periodu, za godinu ili dve, ponovo organizovala izbore na svim nivoima, pod možda drugačijim uslovima i drugačijim, prozapadnim izbornim zakonima“, kaže Vasić.
Kakav god ishod izbora bio, zaključuje iskusni profesor i diplomata, zapadne zemlje se na tome neće zaustaviti, a Venecuela u dogledno vreme, nažalost, neće biti ostavljena na miru.
