„Sada je teško suditi o tome kako će se razvijati događaji… Ipak, sada je već očigledno da ova odluka nanosi ozbiljnu štetu globalnoj i regionalnoj bezbednosti i stabilnosti“, rekao je Lavrov u intervjuu za argentinski list „Klarin“.
Ministar je naglasio da je Moskva razočarana Trampovom odlukom o jednostranom istupanju iz nuklearnog sporazuma s Iranom i obnavljanju sankcija toj zemlji.
„Ovaj potez je suštinsko narušavanje kako Zajedničkog sveobuhvatnog plana dejstava, tako i rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 2231 iz 2015. godine, kojom je taj dokument odobren. Vašington ponovo deluje protivno mišljenju većine država sveta, isključivo u skladu sa sopstvenim interesima, grubo podrivajući norme međunarodnog prava“, izjavio je Lavrov.
On je istakao da će Teheran i „petorka“ međunarodnih posrednika ostati privrženi sporazumu, što, prema njegovoj oceni, uliva oprezni optimizam da će ovaj dokument ostati na snazi.
„Smatramo principijelno važnim da Iran ne pokuša da zaoštri situaciju, nego da će nastaviti neposredno da poštuje svoje obaveze pred međunarodnom zajednicom. To je još jednom potvrdila Međunarodna agencija za atomsko oružje“, rekao je Lavrov.
Lavrov je, takođe, rekao da je, nakon izlaska SAD iz sporazuma s Iranom, potrebno stvoriti mehanizam uzajamnih garancija bezbednosti u rešavanju situacije na Korejskom poluostrvu.
Prema njegovim rečima, praktični aspekti rešavanja problema Korejskog poluostrva, uključujući njegovu denuklearizaciju „moraju da se usaglašavaju tokom multilateralnih konsultacija o pitanjima mira i stabilnosti u Severo-istočnoj Aziji“.
„Jasno je da nuklearni problem poluostrva nije moguće rešiti nezavisno od drugih izazova regionalne bezbednosti, ili na štetu interesa bilo koje od strana. Iskustvo iz proteklih godina i istorija grešaka koje su dopuštene to očigledno potvrđuju“, naglasio je Lavrov.
Ruski ministar je, takođe, rekao da Moskva pozdravlja uspešan razvoj međukorejskog dijaloga i da namerava da doprinese realizaciji dogovora Pjongjanga i Seula.
Krajem aprila bio je održan samit lidera Južne i Severne Koreje. Kim Džong Un bio je prvi severnokorejski rukovodilac koji je prešao vojno-demarkacionu liniju u zoni odgovornosti Južne Koreje. Nakon samita usvojena je zajednička deklaracija u kojoj su dve zemlje saopštile da nameravaju da postignu potpunu denuklearizaciju Korejskog poluostrva, da poboljšaju odnose, težeći zajedničkom provcatu i mirnom ujedinjenju.
Lavrov je dodao da se Rusija nada da će uloga SAD u rešavanju problema Korejskog poluostrva ostati konstruktivna, kao i da postoje dobre perspektive da dođe do denuklearizacije, ukoliko se Vašington i Seul suzdrže od neprihvatljivih zahteva Pjongjangu.
U utorak je saopšteno da Severna Koreja preti da će odložiti sastanak američkog predsednika Donalda Trampa i Kim Džong una zbog zajedničkih vojnih vežbi Vašingtona i Seula. Severna Koreja je, takođe, odustala od pregovora na ministarskom nivou s Južnom Korejom.
London i dalje ne namerava da se reši „slučaj Skripalj“
Govoreći o „slučaju Skripalj“ šef ruske diplomatije je ukazao na to da London ni nakon dva meseca od incidenta u Solsberiju ne pokazuje težnju ka civilizovanom rešavanju situacije.
Prema njegovim rečima, pozivi Moskve Londonu da preispita destruktivnu politiku ne nailaze na odgovor.
London, kako je naveo Lavrov, umesto konkretnog dijaloga i zajedničkog rada u okviru međunarodno-pravnih mehanizama vodi politiku razvijanja antiruske kampanje i daljeg ozbiljnog zaoštravanja odnosa dveju zemalja.
Lavrov je naglasio da stav Moskve o ovom pitanju ostaje bez promene: „Smatramo kategorički neprihvatljivom i nedostojnom činjenicu da britanska vlada zarad svojih nedobronamernih političkih ciljeva koristi provokaciju u Solsberiju, s kojom mi nemamo nikakve veze“.
Za sada, nažalost, konfrontaciona dejstva britanskih vlasti i dalje nanose štetu međudržavnom dijalogu, rekao je Lavrov i dodao da odgovornost za pogoršanje bilateralnih odnosa Rusije i Velike Britanije snosi britanska strana.
Odnosi Rusije i Velike Britanije naglo su se pogoršali usled incidenta u Solsberiju početkom marta, kada su otrovani bivši pukovnik Državne obaveštajne uprave Rusije Sergej Skripalj, koji je špijunirao za Veliku Britaniju, i njegova kćerka Julija. London tvrdi da je u trovanje nervno-parališućom supstancom A-234 umešana ruska država. Moskva to kategorički negira.
