Mrtve zone su područja mora koja oskudevaju kiseonikom i u kojima može da preživi samo mali broj organizama. One se pojavljuju u dubinama mora u rasponu od dvesta do osamsto metara kada priliv hemikalija podstiče rast algi, što dovodi do smanjenja kiseonika. Primera radi, u Omanskom zalivu mrtva zona postoji decenijama, ali je poslednji put istraživana devedesetih godina.
Nedavno su se istraživači vratili u ovaj zaliv i ustanovili da se mrtva zona proširila daleko više nego što se očekivalo, navodeći ozbiljne zabrinutosti u vezi sa budućnošću lokalnih ribara i ekoloških sistema, objavljeno je u novoj studiji.
„Okeani se guše“, navodi se u saopštenju autora istraživanja Bastijen Kveste, morskog biogeohemičara i istraživača sa Univerziteta „Ist Anglija“ u Engleskoj.
„Svim ribama, morskim biljkama i drugima životinjama treba kiseonik, ali tamo više ne mogu da prežive“, zaključuje se.
Istraživači na licu mesta
Omanski zaliv, koji obuhvata 181.000 kvadratnih kilometara, spaja Arapsko more s Persijskim zalivom, a naučnicima je dugo vremena bio nedostupan za istraživanje zbog političke nestabilnosti regije i pretnje pirata.
Ali korišćenjem dve ronilačke podmornice pod nazivom „Siglajders“ naučnici su bili u mogućnosti da iz sigurne udaljenosti istražuju mrtvu zonu. Autonomni podvodni automobili (Autonomous Underwater Vehicles — AUV) kreću se polagano, mali su i laki, pa iako koriste vrlo malu snagu, mogu da putuju hiljadama kilometara i dosežu dubine od hiljadu metara, navodi se na stranici na Internetu proizvođača, piše „Lajv sajens“.
U periodu od osam meseci, ova vozila su prikupila podatke o nivou kiseonika, a zatim su rezultate preneli naučnicima putem satelita. Istraživači su zatim koristili kompjuterske modele kako bi vizualizirali struje koje pokreću kiseonik u zalivu. Otkrili su kako je područje koje je siromašno kiseonikom dramatično naraslo, a njegova mala količina, koja je nekad bila u osiromašenom području — na osnovu podataka iz devedesetih — znatno se iscrpela, ostavljajući veća područja upravo bez ovog elementa.
Promena je bila daleko veća od predviđenih kompjuterskih modela, izvestili su autori studije. Ubrzani gubitak kiseonika može delimično da se objasni klimatskim promenama, jer toplije vode u blizini površine mora ometaju zadržavanje i cirkulaciju kiseonika.
Arapsko more je dom mnogih riba, uključujući i nekoliko vrsta koje su prilagođene na niži nivo kiseonika, navodi se u studiji. Ali rezultati istraživanja otkrivaju da je područje osiromašeno kiseonikom u Omanskom zalivu daleko gore nego što su zamišljali — a to nije samo pitanje za morska stvorenja.
„To je pravi ekološki problem, s posledicama za ljude koji se oslanjaju na more za hranu i zaposlenje“, rekao je Bastijen Kveste.
„Lajv sajens“ prenosi da su rezultati objavljeni onlajn 27. aprila u časopisu „Geofizikal riserč leters“.
Dnevno.hr
