Mere protiv Rusije je zatražio Kongres u okviru vojnog budžeta za 2018. godinu.
Kongres je zatražio od predsednika referat sa planom „mera“ protiv ruskih činovnika koji bi mogli da budu umešani u kršenje Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa, uključujući moguće uvođenje sankcija i zabranu kupovine ruskih proizvoda novcem iz američkog budžeta.
Moskva tvrdnje da Rusija odbija dalje smanjenje nuklearnog oružja naziva „manipulacijom“. Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov ranije je izjavio da je rusko rukovodstvo više puta potvrđivalo posvećenost obavezama prema Sporazumu i da nije bilo nikakvog narušavanja sa ruske strane.
Vašington je počeo da optužuje Moskvu za kršenje sporazuma još 2014, a u decembru prošle godine Stejt department je zapretio Rusiji ekonomskim i vojnim posledicama. Mediji su izvestili da je Bela kuća odlučila da uvede sankcije ruskim kompanijama i organizacijama koje su navodno pružale tehnološku pomoć u razvoju krstarećih raketa, koje su zabranjene sporazumom.
Novi talas optužbi usledio je krajem prošle godine, nakon obraćanja Vladimira Putina Federalnoj skupštini, tokom kojeg su predstavljene najnovije vrste ruskog oružja, uključujući i rakete sistema „Sarmat“, avijacionoraketni kompleks „Kinžal“ i podvodni dron.
Moskva negira sve optužbe, objašnjavajući da je novo rusko oružje u skladu sa svim prethodnim sporazumima.
Analitičari navode da SAD optužuju Rusiju za nepoštovanje dogovora, pokušavajući da na taj način sebi otvore put za izlazak iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa.
„SAD su zainteresovane da se povuku iz tog sporazuma. S obzirom na to da su napravili vrlo ozbiljne izmene u svom nuklearnom programu, to ukazuje na mogućnost širenja upotrebe nuklearnog oružja. Shodno tome, za Amerikance je veoma važno pitanje izlaska iz tog sporazuma, ali se to čini na takav način da se krivica svali na Rusiju“, smatra ruski ekspert Dmitrij Oficerov-Beljski.
Međutim, to nije samo pitanje obnovljenog nuklearnog programa SAD — takve akcije su u duhu spoljne politike aktuelne američke administracije.
„Ovo je veoma karakteristična politika za Donalda Trampa. Na primer, razmatralo se pitanje napada na Severnu Koreju, a u stvarnosti, američki predsednik, po svemu sudeći, nije imao takve planove. Po pravilu, on vrši veoma jak pritisak na međunarodnog partnera da bi stvorio dobre uslove za dogovore. To je Trampov stil. Ne znam da li je to slučaj i sada, ali donedavno se razgovaralo o mogućem susretu predsednika Rusije i Amerike Vladimira Putina i Donalda Trampa, pa ne isključujem takvu mogućnost. Sasvim je moguće da predsednik SAD jača pritisak na Rusiju, na osnovu svoje ideje kako treba voditi međunarodne poslove“, smatra analitičar.
Istovremeno, naglasio je ekspert, razlozi za uvođenje novih sankcija Vašingtonu su nevažni.
„Generalno, američka sankciona politika je ’skovana‘ na duže staze. Amerikanci nikada ne gledaju na to kao na instrument trenutnog dejstva. To je pokušaj da se utiče na ekonomski razvoj Rusije u narednim decenijama. U tom smislu, za SAD nije važan razlog zbog koga će one jačati sankcije“, zaključio je Oficerov-Beljski.
Moskva je u aprilu oštro kritikovala izveštaj Stejt departmenta o poštovanju sporazuma u oblasti kontrole i neširenja naoružanja. Konkretno, Rusija je navela da je raspoređivanje američkih kopnenih protivraketnih sistema „Egis ašor“ na bazi PRO u Rumuniji i planirano razmeštanje tih sistema u Poljskoj najgrublje kršenje Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa.
Kako je istaknuto, raspoređivanje američke protivraketne odbrane može dovesti u iskušenje usijane glave u Vašingtonu da učine opasne korake zaobilaženja Saveta bezbednosti UN, kao u slučaju raketnog napada na Siriju, 7. aprila 2017. godine.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je tada navelo da je poslednjih godina pokrenuta kampanja neviđenih razmera za obnovu svih komponenata američkog nuklearnog arsenala, uključujući i nestrateško nuklearno oružje na teritoriji drugih zemalja.
Kako je navedeno, SAD planiraju da u Evropi rasporede nove nuklearne bombe manje snage, ali veće preciznosti. Sa takvim karakteristikama znatno se smanjuje „prag“ upotrebe nuklearnog oružja.
Moskva upozorava da ovo nuklearno oružje prestaje da bude „političko oružje“ i postaje „oružje na bojnom polju“.
Rusija je takođe upozorila da SAD nastavljaju da privlače evropske nenuklearne zemlje NATO-a da učestvuju u takozvanim „zajedničkim nuklearnim misijama“, koje narušavaju članove Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja.
Te „misije“ uključuju elemente nuklearnog planiranja i razvoj praktičnih veština upotrebe nuklearnog oružja uz pomoć nosača aviona, njihove posade, infrastrukture, aerodroma i kopnenih službi podrške nenuklearnih zemalja NATO-a. Moskva ističe da je sve to direktno kršenje članova 1 i 2 Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja.
Podsetimo, Sporazum o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa potpisan je 8. decembra 1987. godine tokom posete sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova Vašingtonu. Prvi put je smanjena upotreba čitave klase raketnog naoružanja dometa od 500 do 1.000 i od 1.000 do 5.500 kilometara.