Ambasador Irana u Berlinu Ali Madžedi je potvrdio da su preliminarni koraci za sprovođenje te inicijative već učinjeni i da će sedište banke biti na teritoriji Nemačke.
Prema njegovim rečima, preko takve banke Evropljani će moći da nastave da trguju i sprovode finansijske transakcije sa Teheranom, a postojanje takve institucije će ojačati evropsku valutu.
Ambasador je takođe skrenuo pažnju na spremnost Irana i evropskih zemalja da nastave ispunjavanje uslova iz nuklearnog sporazuma.
„Sada Iran, EU, Rusija i Kina prolaze važan test: oni mogu da pokažu celom svetu mogućnost saradnje“, naglasio je iranski diplomata.
Ranije je šefica evropske diplomatije Federika Mogerini saopštila da su se evropska „trojka“ — Francuska, Nemačka i Velika Britanija — i Iran dogovorili da naprave program jačanja ekonomskih veza kao odgovor na izlazak SAD iz nuklearnog sporazuma.
Pre svega, radi se o nastavku trgovine naftom, gasom i naftnim derivatima, efektivnim bankarskim transakcijama, nastavku ugovora sa Iranom u sferi avijacionog, morskog i kopnenog saobraćaja i odobrenju izvoznih kredita.
Praktična rešenja će biti izrađena u narednim nedeljama. Za 19. i 20. maj je zakazana poseta Iranu evropskog komesara za energetiku i klimu Migela Ariasa Kanjeta.
Prema podacima Evropske komisije, cilj puta je „razgovor o saradnji Irana i EU u oblasti energetike“ kao potvrda privrženosti EU poštovanju sporazuma o nuklearnom programu sa Iranom.
Ruski eksperti ocenjuju da zamena dolara za evro u transakcijama „neće ići glatko“, a takođe ukazuju i na to da se evropske kompanije zbog toga mogu naći na udaru američkih sankcija.
„Po mom mišljenju, ovo je prilično očekivana odluka. Teheran je i pre nego što je Tramp najavio povlačenje iz nuklearnog sporazuma u principu razradio mogućnost vršenja transakcija u evrima. Ali, po mom mišljenju, prelazak na obračune u evrima i dalje ne uklanja rizike za evropske kupce jer sve kompanije koje imaju bilo kakvu imovinu u SAD mogu se naći na udaru sankcija pod optužbama za kršenje američkog zakonodavstva o Iranu. Drugim rečima, sve dok postoji mogućnost pregovaranja i sklapanja novog dogovora sa Iranom, SAD će verovatno na ovu shemu transakcija gledati kroz prste, ali potom određene kompanije mogu biti kažnjene pozamašnom sumom novca“, kaže za Sputnjik ekonomista Valerij Vajsberg.
Ekonomista Sergej Hestanov kaže da tehnički ništa ne sprečava zamenu dolara za evro. Problem će biti što je većina ugovora dugoročna i moraće da se zaključuju novi, u kojima će biti određeno po kom kursu će te ugovore obračunavati, a to može da bude predmet dugotrajnih i ozbiljnih pregovora.
„Sa sličnim problemima su se suočavale mnoge zemlje kada su prelazile na evro sa nacionalnih valuta. Izvoz Irana je 2,6 miliona barela dnevno, a to su mali obimi. Svetsko tržište je 40 puta veće. Shodno tome, to neće značajno uticati na američku valutu. Na naftnom tržištu je procenat obračuna u nacionalnim valutama veoma mali, taj proces ide veoma sporo, tako da u narednih pet–deset godina dolar ništa ne ugrožava“, smatra Hestanov.
Podsetimo, Donald Tramp je ovog meseca ispunio svoje najopasnije predizborno obećanje: povukao je SAD iz nuklearnog sporazuma s Iranom. Ostale potpisnice sporazuma iz 2015, kojim je Iran obustavio svoj nuklearni program u zamenu za ukidanje ekonomskih sankcija — Iran, Rusija i Kina, Nemačka, Francuska i Velika Britanija — ostaju mu privržene, ali je budućnost sporazuma posle američkog povlačenja i pretnji sankcijama svima koji budu sarađivali s Iranom u najmanju ruku neizvesna.
Čak i zapadni mediji ocenjuju da će Trampova odluka omogućiti Iranu da nastavi sa snažnim nuklearnim programom, oslabiti odnose SAD sa bliskim evropskim saveznicima, urušiti kredibilitet Amerike, stvoriti uslove za eventualni širi rat na Bliskom istoku te otežati postizanje sporazuma sa Severnom Korejom o nuklearnom oružju.
