Prema Harmsovim rečima, glavno pitanje ostaje obim tranzita gasa preko Ukrajine nakon realizacije projekta. On navodi da Kijev ne bi trebalo da se plaši potpunog prekida snabdevanja, s obzirom na to da „Severni tok 2“ nakon puštanja u promet neće odmah raditi punim kapacitetom.
„Vlada Nemačke može da bude posrednik, pošto Nemačka i nemačka ekonomija igraju važnu ulogu u ovom projektu“, istakao je Harms.
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi pedeset pet milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. Novi cevovod trebalo bi da bude izgrađen pored „Severnog toka“.
Krajem marta dozvolu za izgradnju „Severnog toka 2“ izdala je Nemačka, a u aprilu Finska.
