Misija Euleksa, koja je poreske obveznike Evrope koštala na godišnjem nivou više od 100 miliona evra, polovinom juna ove godine, posle deset godina rada, završava svoj mandat na Kosovu.
To je potvrdio i takozvani premijer Kosova Ramuš Hardinaj, ali i sami predstavnici Euleksa koji su naveli da će ubuduće na Kosovu biti prisutni samo u svojstvu savetodavca.
Nije tajna da Priština već nekoliko godina traži da se ugasi ova misija, koja je na Kosovo došla kao ispomoć Unmiku posle jednostranog proglašenja nezavisnosti, ali po ukazu predsedničkog saopštenja Saveta bezbednosti.
Pitanje je zašto je baš sada, kada se očekuje završni sporazum između Beograda i Prištine, Evropska unija rešila da izađe u susret albanskoj strani. I šta uopšte znači „savetodavna uloga“, jer se gotovo svih 2.000 članova ove misije, koja je pre svega trebalo da uspostavi sistem prava na Kosovu — povlači?
Profesor međunarodnog prava Dušan Čelić za Sputnjik ocenjuje da se dve stvari kriju iza ovog udruženog političkog manevra Prištine i, kako naglašava, dela zapadnog sveta međunarodne zajednice.
„Uopšte me ne čudi što će spakovati kofere i otići i to je jedna vrsta pritiska na Beograd, a ta savetodavna funkcija ne znači ništa. To znači da oni neće više imati izvršnu vlast na Kosovu i Metohiji. Dakle, međunarodne sudije i tužioci neće više suditi u okviru kosovskog pravosudnog sistema, niti pokretati postupke. To svakako znači i da će deo koji se odnosi na Euleks policiju biti povučen, ili jedan broj ljudi biti ostavljen u vidu savetnika u okviru takozvane kosovske policije“, objašnjava naš sagovornik.
Misija Euleksa, po njegovim rečima, već pet godina produžava svoj boravaka na Kosovu na osnovu ugovora sa EU, čime je Unija izašla iz statusno neutralnog položaja, ali i zanemarila činjenicu da je mandat Euleksa pod Unmikovom kapom i na osnovu odobrenja SB UN. I ne samo to. Euleks je, dodaje naš sagovornik, delovao u okviru nepriznatih paradržavnih institucija Prištine, čime je faktički postao deo sistema nepriznate države Kosovo, umesto deo sistema UN.
„Euleks je zamišljen da bude, prema predsedničkom saopštenju SB UN, deo misije UN na Kosovu i Metohiji. I doslovno da deluje pod kišobranom UN. To se vidi i iz kvartalnih izveštaja koje Unmik po Rezoluciji 12 44 podnosi UN, gde u svom sastavnom delu tog izveštaja ima aneks koji je zapravo izveštaj Euleksa. Iz toga je jasno da je Euleks deo Unmikove misije, a to što je on nastavio da se ponaša potuno samostalno, to je već političko pitanje“, ističe naš sagovornik.
On veruje da je jasno da agenda Prištine da posle odlaska Euleksa ponovi zahtev i za odlazak misije Unmik, koja je već umanjena. Ako tome dodamo i zahtev da se ukine kvartalni izveštaj, već da on bude šestomesečni, i to na zatvorenim sednicama, jasno je šta je cilj.
Čelić smatra da, imajući sve ovo u vidu, Beograd treba da afirmiše ulogu Unmika. Jer ako Euleks odlazi i svoja izvršna ovlašćenja predaje kosovskim vlastima, mi treba da tražimo da ta izvršna ovlašćenja zadržimo, odnosno da to zadrži Umnik, koji to izvorno ima i po Rezoluciji 12 44.
„Tačnije, Beograd bi trebalo da zatraži aktiviranje izvršnih ovlašćenja Unmika, koja su zamrznuta od 2008. godine, i čiji je jedan deo nadležnosti predat Euleksu, a jedan deo takozvanoj republici Kosovo. Dakle, ono što je do sada radio Euleks, trebalo bi vratiti Unmiku, jer Euleks odlazi. Mi ne možemo da sprečimo da Euleks ode, uostalom finansira ga EU“, navodi naš sagovornik.
Čelić u svemu vidi nameru da se Rezolucija 12 44 marginalizuje, da se ukine princip teritorijalnog integriteta jer je to princip koji smeta i koji je poslednja kočnica poslednjem činu do pune nezavisnosti Kosova od Srbije. Sama Rezolucija, dodaje naš sagovornik, ne može da se ukine jer će neko uložiti veto, to Priština zna i zato se sve čini da se ona marginalizuje, a odlazak Euleksa je samo prvi korak ka tom cilju.
