Suština Sporazuma iz 2015. godine je ta što je njime nametnuto takvo ograničenja nuklearnog programa Irana koje ga onemogućava da proizvede bombu, a u zamenu je dobio ukidanje većine američkih i međunarodnih sankcija. Ali Sporazum ima niz vremenskih ograničenja.
Prema njegovim odredbama, Iran može da održava zalihu od samo 300 kilograma nisko-obogaćenog uranijuma, dok je nekada imao i 100.000 kilograma visoko-obogaćenog uranijuma.
Iran može da obogaćuje uranijum samo do 3,67 odsto, koji se može koristiti kao gorivo reaktora, a to je daleko ispod 90 odsto potrebnih za proizvodnju oružja.
Sporazum takođe ograničava broj centrifuga za obogaćivanje uranijuma koje Iran može da koristi i ograničava ih na stariji, sporiji model.
Iran je uz to izmenio reaktor za proizvodnju „teške vode“ tako da ne može da proizvede plutonijum i prihvatio je da svoje postrojenje za obogaćivanje „Fordo“, duboko u planini, pretvori u istraživački centar.
Dao je više pristupa inspektorima Međunarodne agecije za atomsku energiju i uspostavio je sistem koji omogućava tom telu UN da proverava i druga postrojenja.
Zauzvrat, svetske sile su ukinule teške ekonomske sankcije koje su isključile Iran iz međunarodnog bankarstva i svetske trgovine naftom. To je omogućilo Iranu da kupuje komercijalne avione i sklapa druge poslove. To je takođe odmrzlo milijarde dolara koje je Iran imao u inostranstvu.
Sporazum, međutim, ne sprečava Iran da testira ili ispaljuje balističke rakete. Sporazum ima niz odredbi o tome kada ističu pojedini rokovi.
U osmoj godini, na primer, Iran može da počne da testira do 30 naprednijih centrifuga, a taj broj može u velikoj meri da poraste dve godine kasnije.
Petnaest godina po sklapanju Sporazuma, potpisanog 2015, okončavaju se ograničenja obogaćivanja uranijuma i veličine zaliha Irana.
Tokom važenja Sporazuma, Iran je ograničen na nivo na kojem ne može da proizvede bombu i, ako bi dogovor danas propao, stručnjaci kažu da bi Iranu bilo potrebno bar godinu dana da je napravi. Ako Iran prekrši Sporazum, sankcije mogu odmah ponovo da budu nametnute.
Protivnici Sporazuma tvrde da on omogućava Iranu da napravi bombu posle prestanka važenja Sporazuma, ali Iran je već izričito u Sporazumu obećao da to neće uraditi.
Kada se navrši 15 godina, Iran može da ima niz naprednih centrifuga spremnih da rade, ograničenja zaliha više neće biti, i onda bi teoretski mogao da se svesrdno baci u proizvodnju visoko-obogaćenog uranijuma.
B 92
