Američki predsednik Donald Tramp ispunio je svoje predizborno obećanje i povukao je SAD iz nuklearnog sporazuma s Iranom.
Taj potez Vašingtona predstavlja definitivnu eskalaciju krize na Bliskom istoku, ocenjuje politički analitičar Aleksandar Pavić. Kako kaže, Amerika je na taj način praktično oglasila da je Iran van zakona i da prema toj zemlji ne moraju da se poštuju nikakve obaveze, pa ni međunarodne.
„To praktično daje odrešene ruke ne samo Amerikancima, već i Izraelu i Saudijskoj Arabiji, državama koje su pozdravile Trampovu odluku, čime se dalje zaoštrava sukob na Bliskom istoku na relaciji šiiti-suniti, s tim što su sada praktično suniti i Izrael u istom, antiiranskom bloku. Iako je ohrabrujuće to što Iran najavljuje da će poštovati sporazum ukoliko ga preostale države-potpisnice budu poštovale, mislim da se ide na to da SAD, Izrael i Saudijska Arabija u narednim nedeljama i mesecima isprovociraju neku reakciju Irana, kako bi se pokazalo da su oni bili u pravu i da je Iran odmetnička, agresorska zemlja, a ne oni koji krše ovaj sporazum“, smatra Pavić.
Slobodan Janković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu za Sputnjik kaže da je ova situacija opasna u onoj meri u kojoj su Izrael i SAD spremni da počine nešto mnogo gore od onoga što su do sada radili u Siriji.
„To bi bilo otvaranje jednog mnogo ozbiljnijeg sukoba sa Iranom na teritoriji Sirije i Libana. To je, verujem, ono što je sada u igri. Iran sada pokušava da na diplomatski način smiri stvari, dok je i EU u više navrata pokušavala da Trampa navede da ne čini ovakav potez. Međutim, problem je u tome što se u Izraelu već par meseci zahuktava kampanja protiv Irana. Očigledno je da izraelski premijer Benjamin Netanijahu i deo izraelskog lobija u SAD imaju značajan uticaj na Donalda Trampa“, kaže Janković.
Prema rečima Aleksandra Pavića, Trampova odluka će na međunarodnom planu dati dva rezultata.
„Na prvom mestu je to što se Amerika praktično izolovala kako od ostatka zapadnog sveta, tako i od ostatka Saveta bezbednosti UN. Sa druge strane, ovo je poruka svima drugima da sporazumi koje potpišu sa Amerikom ne moraju da budu trajni i obavezujući. U tom smislu biće zanimljivo videti kako će sada Severna Koreja posmatrati svoju pregovaračku poziciju, čak i ako postignu neki dogovor sa Amerikancima o denuklearizaciji, odnosno koliko će taj dogovor biti poštovan kada dođe do promene administracije u Vašingtonu“, primećuje Pavić.
Kako kaže, ovakva odluka Vašingtona ima dalekosežne i mnogo šire posledice, i to ne samo za Bliski istok.
„Amerika najavljuje radikalne poteze pokušavajući da Iran maksimalno izoluje na međunarodnoj sceni u svakom, pa i finansijskom smislu, pa se sve ovo može tumačiti kao objava rata Iranu“, ukazuje Pavić.
Vašington se, dodaje, ovim potezom izolovao i od EU, iako trenutne reakcije evropskih zemalja ne moraju biti i konačne.
„Do sada smo više puta imali scenario da se Evropljani protive nekim radikalnim potezima SAD, poput samog početka američke kampanje protiv Rusije, kada je bilo mnogo više protivljenja unutar EU. Međutim, kako je vreme prolazilo, evropski saveznici Amerike polako su počeli da popuštaju i na kraju su svi prihvatili celu tu igru u vezi sa sankcijama prema Rusiji. Postoji mogućnost da se taj scenario i sada ponovi jer će Amerika sigurno nastaviti da pritiska svoje evropske saveznike da se i oni na neki način priključe ovim novim sankcijama Iranu i novom zaoštravanju odnosa sa tom zemljom“, upozorava Pavić.
Boris Dolgov, viši naučni saradnik Centra arapskih i islamskih studija Instituta Ruske akademije nauka kaže da se odluka američkog predsednika već ocenjuje kao narušavanje međunarodnih zakona i principa međunarodnog prava.
„Praksa da administracija jedne velike i ozbiljne države usvaja odluku i stavlja potpis na značajan međunarodni sporazum, a potom dolazi druga administracija i otkazuje ga je nedopustivo, jer se lomi uspostavljeni međunarodni sistem i gubi poverenje. Tramp smatra da je prethodni sporazum koji je potpisao Obama štetan po SAD, jer navodno daje mogućnost Iranu da razvija nuklearno oružje. Zato američki predsednik želi potpisivanje novog sporazuma koji bi garantovao da će Iranu biti oduzete apsolutno sve mogućnosti da razvija atomsko oružje. Međutim, to je zapravo želja Izraela, zemlje koja je umnogome i inicirala ovaj potez SAD. Za EU, Nemačku i Francusku je ovo veliki udar i gubitak jer su prethodno potpisani brojni značajni ugovori, poput isporuka aviona evropskog koncerna „Erbas“ Iranu. Ovaj potez Trampa sasvim sigurno ne ide na ruku evropskoj ekonomiji“, kaže Dolgov.
Ipak, uveren je Dolgov, Tramp nije za sobom zatvorio sva vrata i nije potpuno izašao iz ovog sporazuma.
„Ono što je pozitivno jeste da Tramp predlaže novi sporazum i koliko je za sada poznato, spreman je na nove pregovore, sa novim zahtevima prema Teheranu. Ukoliko Iran pristane, a sada i on ima pravo na svoje zahteve, novi pregovori bi svakako bili pozitivan korak“, zaključuje Dolgov za Sputnjik.
