Pre svega, sledi imenovanje nove vlade, o čijem sastavu u medijima ima puno spekulacija, a glavno pitanje je da li će Dmitrij Medvedev ostati na mestu premijera.
Očekuje se da će Putin odmah posle inauguracije objaviti ime kandidata za mesto predsednika vlade. Izvori iz Kremlja navode da Medvedev ima velike šanse da ostane na toj poziciji, jer je predsednik zadovoljan njegovim radom, ali da konačan odgovor na to pitanje u ovom trenutku „znaju samo Putin i Medvedev“.
Ipak, najveće interesovanje šire javnosti vlada za Putinove planove vezane za oblasti socijalne politike i ekonomije. Tokom obraćanja Federalnoj skupštini, Putin je jasno stavio do znanja da će podsticaj ekonomskoj razvoju biti u velikoj meri povezan sa velikim državnim ulaganjima u infrastrukturu, obrazovanje i medicinu. Zbog toga mnogi analitičari očekuju da će on odmah posle inauguracije potpisati ukaz ekonomskog razvoja Rusije za narednih šest godina.
„Očekujem detaljnu implementaciju programa, koji je obelodanjen u obraćanju Federalnoj skupštini Ruske Federacije. To su reforme koje se odnose na socijalnu sferu: izgradnju infrastrukture i stambenih jedinica, povećanje BDP-a po glavi stanovnika, implementaciju različitih programa usmerenih na povećanje blagostanja stanovništva. Očekujem priliv novih kadrova u državne institucije tj. kadrovsku reformu, koja će otvoriti put novoj generaciji državnih funkcionera. Ovo je neophodno u uslovima kada je pred zemlju postavljen zadatak ekonomskog, političkog i tehnološkog napretka“, rekao je za Sputnjik politikolog Andrej Manojlo.
Putin je u godišnjem obraćanju narodu izneo konkretne planove i postavio zadatke, a jedan od prioriteta nove vlade biće poboljšanje životnog standarda ruskih građana.
Takođe je rekao da je do 2025. godine ukupan BDP potrebno povećati jedan i po put, navodeći da je to „izuzetno težak zadatak, ali da je Rusija u stanju da ga realizuje“.
Putin je poručio i da je Rusiji neophodan program razvoja gradova i ostalih naseljenih mesta širom zemlje, povećanje mogućnost kupovine stambenih jedinica, kao i povećanje primanja penzionera kako bi se umanjila razlika između visine penzije i plate koju je zaposleni primao pre odlaska u penziju. To je, kako je dodao, „dug države i glavni zadatak nove vlade“.
U narednih šest godina Rusija za očuvanje nataliteta mora da izdvoji najmanje 3,4 milijarde rubalja, što je oko 50 milijardi evra, zbog čega će budžet biti povećan za 40 odsto u odnosu na prethodnih šest budžeta, izjavio je Putin.
Važan zadatak je i da se poboljša zdravstvena zaštita i povećaju plate zdravstvenim radnicima, po uzoru na najveće svetske standarde. Ruski predsednik je naveo i da je za razvoj zemlje neophodno povezati celokupnu teritoriju zemlje savremenim vidovima komunikacije.
Zapadni mediji spekulišu da Putin novim „majskim ukazima“ planira da umanji vojni budžet i da ta sredstva uloži u zdravstvo, obrazovanje i infrastrukturu. Reč je o sumi od 162 milijarde dolara.
Međutim, ruski analitičari smatraju da to neće biti realizovano putem „rezanja“ vojnog budžeta, već optimizovanim ekonomskim programima.
„Ako govorimo o unutrašnjoj politici, mnogo zavisi od toga koliko će Rusija biti konkurentna sa stanovišta ekonomije i razvoja savremenih tehnologija. Sankcije nisu nanele veliku štetu ruskoj privredi, jer smo u mnogim sferama uspeli da uvozne proizvode zamenimo domaćim ili bar da minimalizujemo gubitke zbog povlačenja nekih igrača sa ruskog tržišta. Međutim, ako govorimo o savremenim tehnologijama, i dalje postoje određeni rizici, a to se odnosi na informacionu tehnologiju i mašinogradnju, pa čak i na vojnu sferu“, kaže za Sputnjik ruski analitičar Aleksandar Safonov. Po njegovoj oceni, to može biti jedan od glavnih izazova za Rusiju u narednih šest godina, a osim toga, ozbiljno se treba odnositi i prema demografskim i migracionim pitanjima.
Politikolog ukazuje da je glavni problem sa kojim se suočava Rusija „određena izolacija“ na međunarodnom planu.
„Potrebno je izaći iz nje i postići kompromis sa zapadnim zemljama, poštujući istovremeno naše nacionalne interese. To se takođe odnosi i na izazove povezane sa antiruskim sankcijama — potrebno je staviti tačku na taj rat sankcijama, a pritom ne naneti štetu našim sopstvenim interesima. Osim toga, jedan od glavnih spoljnopolitičkih zadataka je i okončavanje sirijske kampanje sa što manjim gubicima“, dodao je Safronov.
Andrej Manojlo smatra da Rusija mora da vodi ofanzivnu spoljnu politiku.
„U našoj spoljnoj politici, kao što je pokazao slučaj ’Skripalj‘ i drugi slični događaji, nedostaje više ofanzive. Kada nas napadaju, mi se često pravdamo, a u stvari ne bi trebalo da reagujemo na političku agendu koju stvaraju SAD i Velika Britanija, već da je sami stvaramo. Očekujem da će Putin, koji je već započeo kadrovsku reformu, napraviti dobar izbor i pronaći ljude koji imaju inicijativu i koji su spremni da se uhvate u koštac sa svim izazovima. Zbog toga, ako govorimo na primer o Siriji i Ukrajini, bez ofanzivne spoljne politike ti sukobi će postati zamka za Rusiju. Ne treba se nadati da će sve samo po sebi proći. Potrebna su aktivnija spoljnopolitička dejstva“, smatra Manojlo.
Podsetimo, Putin je, obraćajući se Federalnoj skupštini, predstavio najmodernije tipove strateškog naoružanja koji nemaju pandana u svetu, ističući da je rast vojne snage Rusije garant mira u svetu.
Ruski predsednik je takođe poručio da „Rusija ne traži neprijatelje, već da su joj potrebni prijatelji“, ali da će braniti svoje nacionalne interese.
