Ova namera se pripisuje Velikoj Britaniji, zemlji koja u avgustu preuzima predsedavanje SB (Savet bezbednosti). Još u februaru, tadašnji britanski ambasador pri UN Metju Rajkroft izjavio je da je krajnje vreme da se sednice SB o Kosovu prorede i da se najviši organ UN fokusira na, kako je rekao, stvarne pretnje međunarodnom miru i bezbednosti. U tu kategoriju, prema Rajkroftovim rečima, ne spada Kosovo i Metohija.
Srpski šef diplomatije Ivica Dačić kaže da je siguran da će Velika Britanija nastojati da ukine sednice SB o Kosovu, koje bi se u tom slučaju pretvorile u zatvorene konsultacije bez zvaničnih sednica.
„To je moguće da urade na glasanju o proceduralnim stvarima, tu Rusija i Kina ne mogu da stave veto. Mi tu nismo prisutni“, rekao je Dačić.
Ukidanje zvaničnih sednica SB o KiM bio bi za Srbiju značajan hendikep, jer bi na taj način, pitanje KiM, kao prvorazredno pitanje zloupotrebe sile od strane Zapad, bilo gurnuto na sporedni kolosek i polako odlazilo u zaborav, objašnjava bivši jugoslovenski šef diplomatije i ambasador SRJ pri UN Vladislav Jovanović:
„To je ono čemu teže zapadne sile, jer ih javno podsećanje na njihove bespravne akcije prema nama u pogledu KiM veoma uznemirava, i hteli bi da se to skloni od očiju javnosti i da se polako prepusti zaboravu. To je ono što bi želeli i to je bio jedan od razloga zašto su razmatranje pitanja Kosova, u smislu normalizacije odnosa na Balkanu, izmestili iz Njujorka u Brisel, jer je to sporedniji kolosek, manja je pažnja sveta na to i polako se, na neki način, zaboravlja na prvostepenu i prvorazrednu odgovornost SB za principijalno, što će reći pravedno i pravično rešenje tog pitanja.“
Ne iznenađuje, dodaje Jovanović, što se na isturenom položaju i ovog puta nalazi Velika Britanija. Ova zemlja ima ulogu da preuzima na sebe ključnu odgovornost kada su u pitanju „istorijski momenti“ na Balkanu.
Jovanović podseća na britanski pokušaj da u SB bude usvojena rezolucija u Srebrenici, u kojoj je Srbija trebalo da bude osuđena za genocid. Sada, Britanija pokušava da učini uslugu Americi i drugim njenim saveznicima — da im olakša teret u vezi sa KiM, kaže Jovanović.
I ruski analitičar Georgij Engelhard, sa moskovskog Instituta za slovenske studije Ruske akademije nauka (RAN), smatra da se najnovija inicijativa oko Kosova i Metohije uklapa u dosadašnje ponašanje Britanije prema Srbiji:
„To je nastavak doslednog britanskog pritiska na Beograd, kao i potvrda stava Londona o afirmaciji kosovske državnosti i učlanjenju takozvanog Kosova u međunarodne institucije. Međutim, veliko je pitanje da li je to zaista pokušaj da se spreči ruski i kineski veto u SB UN. Jednostavno, teško je da će promena formata sednice uticati na stav Moskve i Pekinga povodom ’nezavisnosti‘ Kosova. Takođe, ne verujem da će doći do potpunog ukidanja sednica SB UN o KiM.“
Britanija ne može da ukine sednice o Kosovu, ona je predsedavajući, koji u toku jednog meseca koordinira rad Saveta i eventualno daje saopštenja za javnost.
Međutim, ne može da prekine raspravu o Kosovu jednostranom merom, jer je Savet bezbednosti vezan Rezolucijom 1244, koja je, kaže Jovanović, sveobavezujuća.
„Ona tera sve članice i razne druge entitete da vode računa o njenoj sadržini. Tako da će Britanija, razume se, uz podstrek i saradnju sa Francuskom, Amerikom i članovima njihove glasačke mašine u SB, pokušati da to pitanje prevede sa političkog na proceduralno, a proceduralno je da se svi slože da dalja rasprava o tom pitanju bude na zatvorenim sednicama. Na zatvorenim sednicama, i uopšte u proceduralnim pitanjima, ne može se koristiti pravo veta. Ako ona uspe da ubedi sve, znači i Rusiju, Kinu i još nekoliko nestalnih članica koje su zainteresovane za javnu raspravu o tom pitanju na javnim sednicama, onda bi to bio veliki poen za politiku guranja KiM u korpu zaborava“, kaže Jovanović.
Međutim, veliko je pitanje hoće li Britanija uspeti u svojoj nameri, jer, prema Jovanovićevim rečima, Savet bezbednosti je obavezan da nadzire primenu i ostvarenja Rezolucije 1244, i sve dok SB ne donese neku drugu odluku, kojom bi se rezolucija izmenila ili ukinula, stvari ne mogu da se guraju pod tepih i zatvaraju javni razgovori na temu Kosova.
Prepreka britanskim namerama jesu Rusija i Kina, ali i Srbija, napominje Jovanović, kao zainteresovana strana.
„Možemo da kontaktiramo sve te članove i da im prenesemo naš stav o principijalnoj zabrinutosti da se to pitanje, koje je nametnuto našoj zemlji bespravnom upotrebom sile od strane zapadnih zemalja u više navrata, skloni i gurne na sporedni kolosek i da je to nešto što je suprotno duhu i slovu rezolucije i da bi to škodilo miru i bezbednosti u regionu, jer se ne bi na javnoj sceni javno raspravljalo o svemu što se tiče pitanja Kosova i Metohije“, objašnjava Jovanović.
To može, dodaje Jovanović, da se učini i bilateralno, pojedinačno svakoj zemlji, a može i posebnim pismom Savetu bezbednosti. Drugo je pitanje kako bi srpski demarš bio shvaćen i da li bi bio prihvaćen. Međutim, on bi morao da bude uzet u obzir prilikom donošenja konačne odluke, s obzirom da je Srbija zainteresovana strana.
Pod velikim je znakom pitanja može li Britanija jedno par ekselans političko pitanje, kakvo je pitanje Kosova i Metohije, da pretvori u proceduralno pitanje, smatra Jovanović.
„Lično mislim da ne bi moglo da se dogodi da se jedno tako značajno pitanje za mir i bezbednost na Balkanu i, na kraju krajeva za odnose u svetu, jer je nelegalna upotreba vojne sile izvršena prema našoj zemlji, što i dalje ima posledice širom sveta, jednostavno precrta i proglasi proceduralnim. To je teško zamislivo“, ubeđen je Jovanović.
Sve zavisi, dodaje, od odnosa snaga u Savetu bezbednosti, kao i od odlučnosti zapadnih sila da se dalje u javnosti ne izjašnjavaju oko KiM i da kosovsko pitanje stave u, kako Jovanović kaže, „cev“ odakle će moći direktnije da vrše grubi pritisak na Srbiju i zemlje koje je podržavaju.
Prema Engelhardovom mišljenju, pozadina pokušaja promene formata sednica SB mnogo je dublja i sračunata na to da se Priština po svaku cenu uključi u punopravno članstvo u NATO.
„Učlanjenje južne srpske pokrajine u međunarodne institucije od principijalnog je značaja za Zapad. Mislim da je konačni cilj da Kosovo postane članica NATO-a, dok članstvo u UN ima više simbolički značaj, ali to je ozbiljna prepreka, jer bi zbog nedefinisanog statusa Kosova mnoge zemlje-članice Alijanse glasale protiv integracije samoproglašene države. Članstvo u UN smanjuje verovatnoću da će neko blokirati Kosovo na putu u NATO“, ukazuje Engelhard i dodaje da, iako se većina „kosovskih“ pitanja rešava na nivou EU, i dalje SB UN ostaje veoma važan format za kreatore kosovske nezavisnosti.
