Ovo je izjavio za Sputnjik istoričar Aleksandar Raković, koji na našu opasku da predsednik uvek javno kritikuje opciju „zamrznutog konflikta“ kada je u pitanju KiM, ocenjuje:
— Možda to Vučić kaže zato što misli da bi oni na Zapadu to voleli da čuju. On nema slobodu da nazove događaje i stvari pravim imenima. To je kupovina vremena od godinu, dve, deset, a može da bude i dvadeset godina. Treba da budemo strpljivi. Ta kupovina vremena može da čeka neku radikalniju promenu političke situacije u svetu i vidljiviju podršku od ove kakvu Srbija sada ima u međunarodnoj zajednici, a Srbija ima podršku. Situacija je sada bolja nego što je bila pre 20 godina, a za narednih dvadeset biće još bolja. Nema brzih rešenja.
Može li Evropska unija da bude posrednik u pregovorima Beograda i Prištine posle izjave Natalije Apostolove, koja je pozvala sve zemlje EU da priznaju nezavisnost Kosova?
— To ne sme da radi, jer EU nema jedinstven stav. To je zloupotreba pozicije, ona je glasnogovornik briselske birokratije, a oni su sluge Vašingtona. Nije više moguće da izbegnemo EU kao posrednika, a Amerika neće prihvatiti tu ulogu, jer bi to značilo da i Rusi mogu da budu posrednik, a oni to ne žele. Vašingtonu je ovo idealna situacija da preko svojih protočnih bojlera u Briselu diriguju situacijom. Dugo sam bio deo Ministarstva vera SRJ i Republike Srbije. Birokrate EU su stvarno ispod svakog intelektualnog i moralnog nivoa.
Čemu vode recipročne mere između Srbije i Hrvatske koje se tiču zabrane ulaska ministrima?
— To su sve kozmetički potezi. Hrvatska integriše naciju protiv Srba. Koraci koje naša zemlja preduzima prema Hrvatima deluju mi malo smešno, jer s obzirom na to kakav je tamo status Srba, kako se odnose prema Srbima koje su proterali, prošlosti i Srbima koji su ubijeni tokom Drugog svetskog rata, mislim da bi naši odgovori mogli da budu mnogo žešći. Ipak, razumem i našu vlast, koja mora da kalkuliše da Zagreb ne bi blokirao neko poglavlje za ulazak u EU, a u stvari se nadam da tamo nećemo ni ući.
Šta možemo da očekujemo od skupova kao što su Brdo—Brioni, gde se sastaju i Aleksandar Vučić i Hašim Tači i Kolinda Grabar Kitarović?
— Ništa, ja možda nastupam malo s pesimističkih pozicija, ali sam realan, jer se profesionalno bavim istorijom. Lako je sabrati jedan i jedan i povezati sa nekim događajima iz prošlosti.
Koliko je Balkan ugrožen zbog preplitanja interesa Istoka i Zapada?
— Setite se izjave u Kongresu SAD generala Skaparotija. Rekao je da su problem svi Srbi. Mi smo slobodarski narod i prirodno je da imamo zaštitnika. Taj naš zaštitnik može da bude Rusija, pošto su se sa Zapada pokazali kao sve, samo ne zaštitnici. Oni jednostavno hoće da nas unište, ali ni Rusija nije dovoljno prisutna. Zaštitnici sa Zapada lažu — obećaju jedno, a sve se završi epidemijama i iskorenjivanjem čitavih naroda. Mnogi, nažalost, kod nas prihvataju tu laž i misle da će nam, kad oni dođu, biti bolje. Došli su posle Petog oktobra, i šta smo dobili? Privreda je uništena, zemlja je izbombardovana, naše banke praktično više ni ne postoje. Srbija je pre Petog oktobra, uprkos svim tim problemima koje je imala, bila slobodna zemlja. Sada i naš cilj treba da bude da je oslobodimo, što nije lako, ali našim precima je polazilo za rukom da se obračunaju i sa imperijama. Mislim da moramo da imamo malo više samopouzdanja.
Od koga to možemo da učimo, ko je dobar primer za to?
— Od svojih predaka. Ne možemo da učimo lekcije od latinoameričkih i dalekoistočnih naroda. Treba da učimo od svojih predaka zato što imamo istu genetiku, sa istog smo podneblja, jedemo istu hranu, imamo iste ideale.
Da li vi, kao istoričar, shvatate da deca danas nemaju odakle to da uče?
— To može da bude problem. Školski program starog kova više ne postoji, ali to je jedno od pitanja koje treba da postavimo rukovodiocima naše države, koji su odgovorni i za program RTS-a. Radio Beograd je mnogo bolji, ali manje slušan. Kad gostujem na RTS-u, gostujem samo na satelitskom programu, a na prvom i drugom me nema. Postoji, dakle, neka vrsta odbojnosti prema onome o čemu bih ja mogao da govorim. Ne vidim neko drugo objašnjenje.
