Albanska ministarka odbrane Olta Džačka predložila je svom američkom kolegi Džejmsu Matisu da NATO uspostavi pomorsku vojnu bazu na obali te zemlje, uz konstataciju da bi prisustvo SAD ili NATO-a predstavljalo veoma jasnu demonstraciju da saveznici nisu zaboravili region.
„Zabrinuti smo zbog više pretnji sa kojima se naš region suočava i mislimo da je veoma značajno da NATO i SAD pridaju malo više značaja onome što se događa na Balkanu“, rekla je Džačka. Među pretnjama, ona je navela Rusiju, koja, kako je rekla, pokušava da pojača svoj uticaj, ali i Kinu, Iran, pa čak i Tursku, kao razlog za zabrinutost rukovodstva Albanije.
Milovan Drecun, vojni analitičar i predsednik Skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju, podseća da je i ranije bilo govora o izgradnji baze u Albaniji, u kojoj bi na ulazu u Jadransko more bile smeštene američke podmornice.
Međutim, situacija se u međuvremenu potpuno promenila. NATO se pomerio na zapadne granice Rusije sa veoma snažnom infrastrukturom, tako da ideja o bazi u Albaniji deluje nerealno. Albanija je članica NATO-a i ne vidim šta će joj baza, ali ovaj predlog zapravo pokazuje velikoalbanske pretenzije režima u Tirani, kaže Drecun.
„Bilo kakvo formiranje NATO baze u Albaniji bila bi zapravo podrška i osnaživanje te ideje od koje režim u Tirani ne odustaje i za koju kao udarnu pesnicu koristi separatiste na Kosovu i Metohiji. Takođe, treba imati u vidu da i Albanci na Kosmetu i režim u Tirani sada pokušavaju da jašu na antiruskoj histeriji na Zapadu, gde svi odjednom vide i pronalaze ruskog neprijatelja na svakom delu zemaljske kugle. Sada bi svi da budu nekakvi prvoborci u tom suprotstavljanju navodnoj agresivnoj ruskoj pretnji. To i Albanija sada pokušava, da se nametne kao neko ko čuva Zapad od izmišljene ruske pretnje“, kaže Drecun.
On dodaje da Albanija istovremeno na najgori način ugrožava bezbednost celog regiona, tako što je pripremila, izazvala i sprovodila rat na Kosovu i Metohiji da bi otela deo teritorije Srbije, te da je najodgovornija za brutalno etničko čišćenje na tom prostoru koje traje.
Džejms Matis je izrazio svoju podršku Albaniji, koja je, kako je rekao, značajno doprinela NATO alijansi. Međutim, on nije komentarisao predlog albanske koleginice. Odgovor za to možda treba tražiti u činjenici da amerikanci imaju veliku vojnu bazu Bonstil na Kosovu, da su članice NATO-a bezmalo sve zemlje koje izlaze na Jadransko more, a brodovi Alijanse usidreni su i u Albaniji, najbližoj luci Bar u Crnoj Gori. Svemu ovome treba dodati prisustvo jakih pomorskih NATO snaga u Sredozemnom moru.
Drecun kaže da je jasno da izgradnja baze u Albaniji NATO-u ne bi posebno značila, osim u slučaju ako procene da postoji mogućnost da se neka konkurentska svetska sila tu pozicionira sa delom svoje flote. Albanska ministarka odbrane nije slučajno pomenula strah od Kine, primećuje Drecun.
„Ne treba zaboraviti da Kina ima deo luke Drač u vlasništvu, ali je koristi, naravno, za ekonomske aktivnosti, deo luke koriste i Sjedinjene Američke Države i tu se već vidi postojanje jednog geopolitičkog sučeljavanja, ali mislim da je ovo zona pod posebnim uticajem NATO-a i da tu nema neke posebne potrebe da se instalira baza, sem ako bi baš bili rešeni da na sve načine zaustave bilo koju konkurentsku svetsku silu da se pozicionira, ne samo na vojnom planu, već i na ekonomskom, imajući u vidu da se u Sredozemnom moru poslednjih godina odvijaju značajne zajedničke aktivnosti ruske i kineske mornarice, što pokazuje i spremnost Rusije da zaštiti svoje interese u Sredozemlju“, objašnjava on.
Drecun dodaje da Kina svojim prisustvom pokazuje da će štititi projekat „Jedan pojas, jedan put“ i zašto već angažuje svoju ratnu mornaricu na Rogu Afrike, jer želi da ima odgovarajuću zaštitu tog pojasa u narednom periodu.
Primećuje i da pominjanje straha od Turske nije slučajno, s obzirom na sučeljavanje između Turske i SAD, jer je politika Albanije potpuno usmerena na dodvoravanje američkim zvaničnicima. Albanija pokušava da se nametne kao neko ko će na najbolji način zaštititi interese Amerike, kaže Drecun.
„S druge strane, ne treba zaboraviti da Turska razvija veoma dobre odnose sa Ruskom Federacijom. Vidimo da NATO-u i Americi veoma smeta turska kupovina vazdušnih sistema S-400 i evo, sada niko drugi, već Albanija iskazuje spremnost da ona tu nešto uradi, da upozorava, da se suprotstavlja Turskoj“, kaže Drecun.
Komentarišući Iran kao pretnju Albaniji, Drecun na kraju razgovora za Sputnjik podseća da je iranska mornarica u više navrata bila prisutna u Sredozemnom moru, koje je trenutno poprište snažnog geopolitičkog sučeljavanja globalnih, ali i regionalnih sila.
