Trampa kandiduju za Nobela za mir jer je — „opasan po život“

Grupa od 18 članova Predstavničkog doma Kongresa SAD iz redova Republikanske partije oficijelno se obratila Nobelovom komitetu sa inicijativom da se nagrada za mir dodeli Donaldu Trampu, i to povodom napora koji ulaže u rešavanje problema sa nuklearnim arsenalom Severne Koreje.

U pismu koje su uputili Komitetu, kongresmeni su naglasili da od momenta stupanja na dužnost predsednika Tramp neumorno deluje, kako bi izvršio maksimalni pritisak na Severnu Koreju da obustavi svoj nezakoniti program proizvodnje oružja za masovno uništavanje i da regionu donese mir. Doduše, napad na Siriju, kao i nuklearne igre sa Iranom, ne pominju.

„Severna Koreja decenijama ignoriše zahteve međunarodne zajednice, a politika predsednika Trampa ’mir pomoću sile‘ već funkcioniše i donosi mir Korejskom poluostrvu. Smatramo da niko nije dostojniji priznanja Nobelovog komiteta u 2019. od predsednika Trampa“, stoji u obrazloženju.

Komentarišući nominaciju, kolumnistkinja lista „Nedeljnik“ Ljiljana Smajlović podseća da Tramp želi da poništi ili na neki način nadjača sve što je radio njegov prethodnik, da je to bila jedna od važnih tačaka njegove kampanje. Dodaje da je to razlog što članovi njegove stranke u Kongresu, koji ga predlažu za nagradu, na neki način prave ironični komentar na račun „Nobela“ Baraka Obame, za koji su bili složni da ga ničim ne zaslužuje. 

„Zapravo i ne vidim za sada neku veliku razliku između Trampa i Obame. Tramp govori kao siledžija, ali se ponaša manje kao siledžija, nego što je to činio Obama. Što se mene tiče, još je veći skandal što je Obama dobio Nobela, nego to što je neko predložio Trampa“, kaže Ljiljana Smajlović.

Ona smatra da Donald Tramp nema nikakve šanse da sada dobije Nobelovu nagradu za mir, ali napominje da u slučaju da stvarno dođe do denuklearizacije Severne Koreje, ujedinjenja Severne i Južne Koreje ili ako bi čak samo došlo do detanta, on bi je, kako kaže, zaslužio isto koliko i Menahem Begin i razni drugi silnici koji su ranije dobijali Nobelovu nagradu.

„Mislim da je to nagrada koju je sada jako teško ukaljati, prag je visok da bi se ta nagrada ukaljala, jer je taj Komitet daje već po toliko različitih kriterijuma, da više ne znam šta je uopšte kriterijum za tu nagradu, oko kog bi se neko složio ili oko kog bi se složilo petoro ljudi različitih političkih uverenja“, kaže ona.

Podsetimo, južnokorejski predsednik Mun Džae In izjavio je pre nekoliko dana da američkom predsedniku Donaldu Trampu treba dodeliti Nobelovu nagradu za mir, zbog njegovih napora da okonča zastoje u odnosima sa Severnom Korejom, u vezi sa nuklearnim programom te zemlje.

Smajlovićeva primećuje da bi se na neki suludi način moglo reći da je siledžijski ili, kako bi rekao bivši šef Ef-Bi-Aja, mafijaški način izražavanja Donalda Trampa, možda naterao Korejce da pomisle da je bolje da nađu neko rešenje, nego da rizikuju sa nepredvidivim američkim predsednikom.  

„Čak i Trampovi protivnici sada se slažu sa činjenicom da je moguće da je severnokorejskog lidera, nekako ipak, Tramp privoleo na neki detant sa Južnom Korejom. Da ga je možda privoleo time što su severnokorejski i i južnokorejski predsednik jedan drugom rekli ’čekaj, ovaj čovek je popuno nepredvidiv, on je opasan po život, možda je bolje da se mi dogovorimo, dve Koreje, mi smo braća, nego da nas Amerikanci dovedu u situaciju da Kim Džong Un ispali u nekom odbrambenom ili kakvom god manevru neko nuklearno oružje na Seul“, ocenjuje sagovornica Sputnjika.

Damir Nikšić, angažovani umetnik iz BiH, poznat širom regiona po svom građanskom aktivizmu, kaže da je potez sa nominacijom Trampa za Nobelovu nagradu za mir pokušaj da se trivijalizuju sve institucije. On se slaže sa Smajlovićevom da je Nobelova nagrada samu sebe dovela u pitanje u slučaju Obame.

„Cinično se ponašaju prema svemu tome, a s druge strane, Tramp ima kompleks od Obame, od svega što je Obama napravio. Sada želi potpuno da razmontira Iranski dogovor, pa i Pariski dogovor o klimatskim promjenama, tako da mislim da je i ovo sa nominacijom dio toga. Udaraju na sve institucije“, kaže Nikšić. 

Komentarišući činjenicu da republikanci nominuju Trampa za nagradu za mir samo nekoliko nedelja nakon što je SAD bombardovala Siriju, Nikšić kaže da je ekipi oko američkog predsednika takva vrsta tajminga potpuno nebitna.

​

„Čitava ta administracija ima svoje agende na milion frontova, to je sveopšti hrkljuš, dovijaju se ko će se prije sjetiti da nešto uradi, tajmlajn nije bitan. Tramp jedan dan izjavi jedno, drugi dan sâm sebe pobije, pređe na suprotnu stranu, koristi suprotnu logiku. Oni su u nekom momentu na nekim večerama cinično zacrtali sve te ciljeve, šta sve da redikuliziraju i trivijaliziraju, i to rešavaju kad dođe na red, nije im bitno ima li bilo kakvog smisla, to je sveopšti napad neoliberalnih konzervativaca na sve institucije svijeta“, ocenjuje Nikšić.

On se slaže sa Smajlovićevom i u oceni da su dve Koreje procenile da je bolje da se dogovore, nego da im sudbinu kroje Sjedinjene Američke Države.

„Radi se o načinu da se, ne samo Tramp, nego i Amerika kao faktor zaobiđe, da se što više radi bez nje. I Merkelova, kad je shvatila o kakvom se čovjeku radi, rekla je, ljudi, mi smo prepušteni sebi, dajte da vidimo šta možemo da uradimo. Čini mi se da je to slučaj i sa Francuskom. Ne može da se čeka da u Americi dođe na red neko ko je iole inteligentan da preuzme liderstvo“, kaže Nikšić.

On dodaje da je posle istorijskog stiska ruke na granici Severne i Južne Koreje potpuno jasno da svet neće čekati da se pojavi neko ko će se kretati u demokratskom pravcu, jer može se desiti da Tramp dobije još jedan mandat.

„Svi su shvatili da je najbolji način da se upravo Tramp ismeva i čitava ta Amerika, njena imperijalna politika koju vode republikanci, pored ovog liberalnog dijela Klintonovih demokrata koji je inače vode. Svi su skontali, ako ćemo se igdje pomaći, hajde da se pomaknemo sami, jer ako ovi dođu da arbitriraju, neće nas biti“, kaže Nikšić na kraju razgovora za Sputnjik.

Ljiljana Smajlović dodaje da ne smatra da je išta više smešno predlagati Trampa za nagradu za mir, nego što je bilo smešno predlagati Obamu.

„Ratobornost Donalda Trampa na ironičan način do sada je više učinila za mir u svetu, nego sva tobožnja liberalno-napredna, demokratska i svaka druga posvećenost Baraka Obame lepoti, slobodi i miru u svetu“, zaključuje Ljiljana Smajlović u razgovoru za Sputnjik.

Podsetimo, Nobelova nagrada za mir Baraku Obami uručena je svega nekoliko meseci nakon stupanja na dužnost, u decembru 2009. godine.

Osim Trampovog prethodnika, još tri američka predsednika dobila su nagradu koja se dodeljuje za posebne zasluge na poljima spajanja naroda, razoružanja, smanjenja svetskih ili regionalnih vojnih potencijala, političkog i drugog obrazovanja, kao i održavanja mirovnih konferencija — Teodor Ruzvelt, Vudrov Vilson i Džimi Carter.