U Jermeniji su nastavljeni protesti, nakon što parlament juče nije izabrao opozicionog lidera Nikola Pašinjana za premijera. On je, naime, pozvao svoje pristalice da počnu velike akcije građanske neposlušnosti i da blokiraju sve puteve, kako ne bi dozvolili vlasti da, kako je naveo, „ukrade pobedu naroda“.
Srećko Đukić, diplomata i bivši ambasador, za Sputnjik kaže da je jučerašnji dan očigledno bio preloman da se kriza u Jermeniji produbi i da cela zemlja bude paralizovana.
„Činjenica je da nismo očekivali da će se situacija u Jerevanu odvijati na ovaj način. To je zemlja koja ima unutrašnjih problema, ali i velikih spoljnih problema, od blokade od strane Turske i Azerbejdžana, problema koji proističu iz Nagorno- Karabaha, do sankcija pod kojima je ta zemlja već trideset godina. Sve ovo što se sada dešava može jermensku krizu da odvede u vrlo nepoželjnom pravcu. Nadajmo se da će taj stari, mudri narod, uspeti da smogne snage da mirnim putem razreši ovu situaciju, i zaista je potrebno razumno postupanje, kako na strani opozicije tako i na strani vlasti, kako bi se našlo prelazno, mirno rešenje“, ocenjuje Đukić.
Na pitanje kome ide naruku produbljivanje krize u Jermeniji, Đukić kaže da ta zemlja predstavlja geopolitički „čvor“ na kojem se ukrštaju interesi Istoka i Zapada.
Sa jedne strane tu je Rusija, koja je u čvrstom savezništvu sa Jermenijom i u njoj ima svoju vojnu bazu, a sa druge strane, objašnjava naš sagovornik, tu su interesi Zapada, na čelu sa Velikom Britanijom, SAD i Turskom.
„Nema sumnje da Zapad nastavlja sa serijom ’plišanih revolucija‘ gde god može i gde god se za tako nešto ukaže prostor. Istovremeno, jasno je da politički procesi koji se u Jermeniji odvijaju nisu inspirisani od strane Moskve, a i izjave iz Kremlja govore da su događaji u Jermeniji stvar unutrašnje prirode. Međutim, oni sada poprimaju takav karakter da ovo više nije samo unutarjermensko pitanje“, kaže Đukić.
Prema rečima Srđana Perišića, profesora međunarodnih odnosa i geopolitike, još uvek ne možemo sa sigurnošću reći kakav je karakter protesta u Jerevanu i da li oni imaju i antirusku dimenziju.
„Na protestima još uvek nisu postavljeni zahtevi poput protivljenja članstvu Jermenije u Evroazijskom ekonomskom savezu ili ODKB, niti se traži da ruski vojnici napuste svoju bazu u Jermeniji“, kaže Perišić, izražavajući nadu da se stvari neće razvijati u pravcu još jedne obojene revolucije, poput one u Ukrajini i Gruziji.
Kako podseća, vođa protesta Nikol Pašinjan nedavno je izjavio da nije protiv članstva Jermenije u savezima gde je Rusija vodeća sila. Međutim, dodaje Perišić, pitanje je da li će on i nadalje imati takav stav jer to, veruje naš sagovornik, zavisi od mešanja spoljnih sila, pre svega Zapada, iako zasad izgleda da su protesti unutrašnjeg karaktera.
U geopolitičkom sučeljavanju Zapada i Istoka, navodi Perišić, zapadne sile su zainteresovane da na obodu postsovjetskog prostora izazivaju konflikte, kako bi se Rusija oslabila. Na pitanje da li protesti mogu eskalirati u sukob demonstranata i policije, Perišić kaže da ako dođe novac sa Zapada, može doći i do krvoprolića.
„Ako zapadne službe odluče da finansiraju određeni deo protesta, onda će taj deo demonstranata i njihovih lidera slušati interese Zapada. Jasno je da je interes Zapada da se protesti u Jermeniji radikalizuju i da idu u pravcu sukoba sa vlašću i policijom, da bi se posle te radikalizacije opet optužila Rusija da je ona ta koja sprečava demokratizaciju i ekonomski napredak Jermenije. Nadam se da do toga neće doći i da će Jermeni shvatiti da to nije put kojim treba da idu, ali u svakom slučaju, naredni dani će pokazati u kom će se pravcu kretati protesti u Jerevanu“, zaključuje Perišić.
